Evropska unija i Sjedinjene Američke Države ponovo su podržale Ukrajinu. Signal koji je upućen Kijevu glasi: uprkos diplomatskim naporima da se sa Rusijom pronađe zajednički jezik u Siriji, Zapad neće ostaviti Ukrajinu na cedilu. Neosnovane su sumnje u Kijevu da bi se Zapad mogao distancirati od Ukrajine, zaokupljene sukobom sa proruskim separatistima koje podržava Moskva. Sirija i teror islamističkih fanatika, neće promeniti ništa u stavu EU i SAD da se ruska aneksija Krima i agresija u Donbasu moraju sankcionisati.

Međutim, na Zapadu u isto vreme raste nestrpljenje u pogledu Ukrajine. Potpredsednik SAD Džo Bajden, obećao je u Kijevu dodatnu finansijsku podršku koju bi zemlja trebalo da upotrebi pre svega u borbi protiv korupcije. On je rekao da Ukrajina mora da „uništi rak korupcije“, inače se demokratija ne može izgraditi. Bajdenove jasne reči u ukrajinskom parlamentu pokazuju do koje mere je Vašington nezadovoljan dosadašnjom ukrajinskom politikom. To se odnosi i na mirovni proces u Donbasu i na reforme u Kijevu.

Slab učinak reformi

Ista tema bila je na stolu na sastanku Saveta za asocijaciju između EU i Ukrajine. Ukrajinu je početkom nedelje u Briselu u tom telu zastupao Arsenij Jacenjuk. Evropska unija je Ukrajini naznačila perspektivu članstva. U januaru će stupiti na snagu ugovor o slobodnoj trgovini – uprkos otporu Rusije. Uz to, za Ukrajinu bi se mogao uvesti bezvizni režim, ako izveštaj o napretku koji je najavljen za narednu nedelju oceni pozitivno ukrajinske reforme.

No, izveštaj može u najboljem slučaju, da uputi pohvale na kredit. Kijev je predugo odgađao neophodne mere. Ukrajinski parlament je zakočio brojne reformske planove. To je jedan od razloga za slabe rezultate Jacenjukove vlade.

Doduše, pokrenuto je i nekoliko važnih projekata. Nova policija navodno ne bi trebalo da bude korumpirana. Pokrenute su reforme u finansijskom sektoru, ali i u energetici koja je do sada bila ozloglašena kao sektor u kojem buja siva ekonomija. Međutim, najveći deo projekata još nije realizovan. U vladajućem parlamentarnom bloku, povećava se broj onih koji razvodnjavaju ili čak blokiraju reforme. Bajden je stoga bio u pravu kada je pred parlamentarcima u Kijevu apelovao na svest o odgovornosti.

Nema poštede za Ukrajinu

Ni vlada, ni predsednik, ni poslanici sa svojim vezama i vezicama do sada nisu smogli snage da slome korumpirani ukrajinski sistem. Pretpostavka za tako nešto je reforma pravosuđa, koja je do sada primetna samo u naznakama. Ukrajina je još uvek u kandžama oligarha, koji se uz pomoć svojih neprozirnih mreža cenjkaju oko uticaja i moći u politici i ekonomiji. Na to nisu imuni ni državno tužilaštvo ni ukrajinska tajna služba SBU.

Ukrajina mora da se oslobodi iz zagrljaja tih struktura. Konflikt sa Rusijom u Dombasu ne sme i dalje da služi kao izgovor za izostanak reformi. EU i SAD i dalje su na strani Ukrajine. Ali bez radikalnih unutrašnjih reformi neće biti ni pozitivnog političkog preokreta. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države ne bi smele da i dalje Ukrajini gledaju kroz prste.