Pre odluke Ukrajine da podnese zahtev za dobijanjem statusa kandidata, stavovi zemalja Evropske unije po tom pitanju bili su različiti. Da nije izbio rat, Ukrajina verovatno ne bi imala nikakvih šansi da otpočne tu proceduru.

Sada bi, međutim, to moglo da se dogodi veoma brzo. U Briselu se očekuje da će Evropska komisija ove sedmice izneti svoju ocenu o zahtevu Ukrajine. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajenboravila je tokom vikenda u Kijevu, kako bi razjasnila otvorena pitanja.

Ona je pohvalila napredak vlade, ali je istovremeno i ukazala na potrebu za reformama u oblastima vladavine prava i borbe protiv korupcije. Čak i ako preporuka Komisije bude pozitivna, o tome na kraju odlučuju lideri država i vlada zemalja-članica EU. Zahtev Ukrajine biće tema i na samitu EU za sedam dana. Nakon toga je potrebna jednoglasna odluka da bi zahtev bio prihvaćen.

Promotivna turneja

S obzirom na to da je svaki glas bitan, predsednik Volodimir Zelenski poslao je svoje najbliže saradnike u evropske prestonice na svojevrsnu promotivnu turneju. U Evropskom parlamentu u Strazburu je tako prošle sedmice predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk rekao je da ne želi da krije da je tokom putovanja po Evropi imao jasan cilj: „Potreban nam je status kandidata! Naši ljudi to moraju da čuju od EU, jer je to poruka da ono što radimo nije uzaludno.“

Nakon tog govora prema njemu su pohrlili poslanici iz gotovo svih poslaničkih grupa, svi su želeli da naprave selfi i da se slikaju s njim. Poslanici u Evropskom parlamentu podržavaju Ukrajinu, a i Evropska komisija je pomogla u ispunjavanju potrebnih obrazaca za prijavu – što je, prema navodima iz diplomatskih krugova, vrlo neuobičajen postupak.

Zemlje-članice podeljene

Međutim, u zemljama-članicama Unije podeljeni su stavovi po pitanju davanja statusa kandidata Ukrajini. Dok većina istočnoevropskih zemalja ne želi da gubi vreme, za druge zemlje sve se odvija suviše brzo. Skeptike predvodi Emanuel Makron. Francuski predsednik ne misli da je dobra ideja pregovarati o pristupanju Ukrajine Uniji u sred rata. „Čak i kada bismo sutra Ukrajini dali status kandidata, svi znaju da će taj proces potrajati nekoliko decenija“, rekao je Makron još 9. maja u svom govoru povodom Dana Evrope.

Francuski predsednik već duže vreme upozorava svoje partnere u EU da je bolje poboljšati sposobnost Unije da deluje, nego je kroz proširenje podvrgnuti novim stresovima. Ipak, Makron je svestan opasnosti da bi se zemlje poput Ukrajine, bez povezivanja s Briselom mogle da se udalje od EU. Zato predlaže svojevrsno privilegovano partnerstvo – iliti „evropsku političku zajednicu“. I to ne samo za Ukrajinu, već i Gruziju, Moldaviju i zemlje Zapadnog Balkana.

Između „tamo i vamo“

Već više od 20 godina raspravlja se o tome da li bi EU zemljama koje žele da postanu članice trebalo da ponudi opciju koja nije punopravno članstvo, već status između „biti unutar i ostati van“ EU. Partnerstvo sa istokom bilo je korak u tom smeru, ali Makron ide dalje. On želi da državama ponudi znatno veće umrežavanja sa EU i saradnju u oblastima bezbednosti, snabdevanja energijom, saobraćaja, razvoja infrastrukture, ali i pitanja slobode kretanja ljudi.

Takva zajednica otvorena je i za „zemlje koje su napustile EU“, dodao je Makron usput. S obzirom na to da je do sada samo jedna zemlja napustila EU, to bi moglo da se shvati i kao Makronovo ruganje njegovom „omiljenom protivniku“, britanskom premijeru Borisu Džonsonu.

No, sve ostalo što je rekao, bilo je ozbiljno. Francuski predsednik traži pristalice za svoj plan. Želi da dobije na vremenu i skine pritisak s veoma emotivne rasprave o Ukrajini kao zemlji-kandidatkinji za učlanjenje u EU. I nemački kancelar Olaf Šolc ne odbacuje ideju francuskog predsednika: Makronov predlog, kako je rekao, je „veoma zanimljiv za suočavanje s velikim izazovom koji je pred nama“.

Koraci ka proširenju

Šta to znači? Da li će se Šolc izjasniti za ili protiv statusa Ukrajine kao kandidata za EU tokom svog predstojećeg puta u Kijev? Zelenski je postavio visoke kriterijume: on od nemačkog kancelara očekuje da podrži članstvo Ukrajine u EU. To je ukrajinski predsednik izjavio za nemački javni servis ZDF.

-pročitajte još: Šolc, Makron i Dragi idu u Kijev: Nešto konkretno?

Lider Šolcovih Socijaldemokrata (SPD) Lars Klingbajl, koji je ove sedmice bio na razgovorima u Briselu, nije želeo da prognozira šta će kancelar odlučiti. Rekao je ipak: „Želimo ih u Evropskoj uniji.“ Klingbejl je dodao i da se Ukrajina bori za evropske vrednosti i da je zato dobro toj zemlji pokazati put u pravcu EU. Ali, naglasio je, kriterijumi iz Kopenhagena moraju se poštovati. „Oni ne smeju da budu sahranjeni ni u jednom trenutku.“

Kopenhaški kriterijumi su uslov za prijem u Evropsku uniju još od 1993. godine. To su funkcionalna pravna država sa zaštitom manjina i transparentna tržišna privreda. Čak i zemlje koje žele da postanu kandidati za prijem, moraju najpre da obezbede za to bazu. Ukrajina je, međutim, s tačke gledišta nekoliko zemalja EU, od statusa kandidata – daleko.

„Korupcija na najvišem nivou“

Pre rata je ta zemlja po korupciji bila na dnu liste „Transparensi internešenala“ – na 122. mestu od 180 zemalja. Ta lista pokazuje nivo korupcije koju percipiraju građani i smatra se da je to u slučaju Ukrajine reakcija na svuda raširenu oligarhijsku ekonomiju. U „Pandora-papirima“, istraživanju koje uključuje i dokumenta s podacima iz svetskih poreskih oaza, a koji pokazuju skriveno bogatstvo mnogih svetskih lidera i poznatih ličnosti, ima mnogo Ukrajinaca. Tamo je sa fiktivnim firmama i predsednik Zelenski, kao i njegovi saborci.

Evropski revizorski sud je krajem 2021. objavio poseban izveštaj s katastrofalnom presudom. EU podržava Ukrajinu već 20 godina – samo od 2014. s 15 milijardi evra – kako bi se sprovele političke reforme. Ali, uticaj oligarha i korumpiranih državnih službenika nije se smanjio. Pomoć EU jednostavno je „neefikasna protiv korupcije na najvišem nivou“.

Neke zemlje ne poštuju pravila

Holandski premijer Mark Rute nije jedini koji ukazuje na probleme s korupcijom i vladavinom prava. On je protiv „prečica“ na putu do članstva u EU. I drugi u EU su zapamtili da su tokom prethodnih proširenja na istok Evrope primljene i zemlje koje – poput Bugarske – nisu ispunjavale kriterije. Ili one poput Mađarske, koje su koristile fondove EU za samobogaćenje vladajuće političke klase.

U mirnodopsko vreme Ukrajina verovatno ne bi imala šanse da postane kandidat. Ali rat je promenio situaciju. I pitanje je ko od lidera EU može da se usprotivi dodeljivanju statusa kandidata u vreme kada se Ukrajina bori za opstanak. To pitanje će biti postavljeno za sedam dana, na samitu Evropske unije u Briselu.

jr (tagesschau)