Velika većina Nemaca podržava odluku svoje vlade da Ukrajini ne isporučuje oružje. U ispitivanju koje je sproveo institut za istraživanje javnog mnjenja „YouGov“, 59 odsto ispitanih podržalo je odluku Savezne vlade da Ukrajini ne isporuči nikakvo oružje za odbranu od mogućeg ruskog napada. Samo 20 odsto izjasnilo se za isporuke oružja, a 21 procenat nije hteo da se izjasni u vezi s tim. Ukrajina bi želela da od Nemačke dobije ratne brodove i sisteme za protivvazdušnu odbranu.

-pročitajte još: Nemačka traži ulogu posrednika u ukrajinskom sukobu

Kijev ne krije razočaranje nemačkom politikom. Ukrajina smatra da joj preti nova agresija Rusije. Zgražavanje u Ukrajini izazvala je i izjava inspektora nemačke mornarice Kaja-Ahima Šenbaha, koji je u međuvremenu podneo ostavku nakon izjave da Ukrajina nikad neće dobiti nazad poluostrvo Krim koje je 2014. okupirala i anektirala Rusija. Šenbahova ostavka nije, međutim, umirila Ukrajince.

„Vreme je za istinu“

Sve to podstaklo je ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebu da kritikuje bilateralne odnose dveju zemalja. „Nemačka je od 2014. mnogo uradila za Ukrajinu kako bi podstakla pritisak (na Rusiju, prim.ur.) sankcijama, kako bi poduprla ukrajinske reforme i pomogla ukrajinskoj privredi“, izjavio je Kuleba za ukrajinsku stanicu ICTV. Ali, u svakoj krizi dođe do trenutka istine, kaže ministar. „Sad smo kod Nemačke došli do tog trenutka istine i to kod niza temeljno važnih pitanja koja se tiču bezbednosti i budućnosti Ukrajine kao samostalne države“, naglasio je Kuleba.

Među ta pitanja, s ukrajinske tačke gledišta, spadaju i nemačka podrška oštrijim sankcijama protiv Rusije, gasovod Severni tok 2 i isporuka oružja. „Radi se o bilateralnim isporukama oružja, od Nemačke Ukrajini, ali i o dozvolama Berlina trećim državama da Ukrajini prodaju oružje kupljeno od Nemačke. Radi se i o pristanku Nemačke da Ukrajina kupuje oružje preko NATO. Kod tih pitanja ne bi smelo da bude blokade od strane Berlina“, smatra Kuleba. Prema izveštajima medija, Berlin nije dozvolio Estoniji da Ukrajini isporuči stare haubice koje su nekada korišćene u vojsci bivšeg DDR.

-pročitajte još: Nema zamene za ruski gas?

Poziv Nemačkoj da razmisli o politici prema Ukrajini

Još u decembru prošle godine ukrajinski ministar obrane Oleksij Resnikov optužio je Nemačku da sprečava isporuke oružja Ukrajini preko NATO. „Oni grade gasovod Severni tok 2 i istovremeno blokiraju naše naoružavanje za samoodbranu. To je prilično nefer“, izjavio je Resnikov ukrajinskim medijima i ocenio da strategija „da se Rusija ne provocira“ neće biti uspešna.

Ukrajinski parlament u međuvremenu je pozvao Ujedinjene nacije, Evropski parlament, vlade i parlamente drugih zemalja, kao i parlamentarne skupštine međunarodnih organizacija, da konačno priznaju evropsku perspektivu kojoj teži Ukrajina i odrede vreme za njen pristup NATO.

Istovremeno, parlamentarni odbori za evropsku integraciju i spoljne poslove uputili su zajedničko pismo nemačkom Bundestagu u kojem zahtevaju da se razmisli o nemačkoj politici prema Ukrajini s obzirom na rusku pretnju. „Neodgovorno je i kratkovido da nas ne naoružate i da čak u tomu sprečavate naše partnere. Sva dosadašnja opravdavanja takve politike nisu uverljiva. To nije politika smirivanja, već predstavlja ohrabrivanje na rat“, navodi se u tom pismu.

„Ukrajina nikad neće napasti druge zemlje“

Poslanica vladajuće stranke u Ukrajini „Sluge naroda“ i kopredsednica Odbora za spoljne poslova Marina Bardina, izjavila je za DW da ona i njene kolege od Bundestaga pre svega očekuju diplomatsku pomoć za pooštravanje sankcija protiv Rusije.

Irina Heraščenko, šefica poslaničke grupe stranke „Evropska solidarnost“ i članica Spolnopolitičkog odbora, u razgovoru za DW izrazila je zabrinutost zbog toga što Berlin ne samo da ne isporučuje oružje, već i sprečava druge zemlje da to čine: „I Ukrajina je pre za diplomaciju nego za oružje. Ukrajina nikada neće upotrebiti oružje protiv drugih zemalja, dok se protiv nas već osam godina koristi oružje. Mi imamo pravo na obranu. Garanti evropskog morala i vrednosti moraju s time da raščiste“, kaže Heraščenko.

Na jednu drugu stvar ukazuje Valerij Hnatenko, poslanik „Opozicione platforme – za život“, druge po snazi stranke u ukrajinskom parlamentu. On smatra da je poniženje to što Ukrajina moli Zapad za oružje, jer ta zemlja i sama nekada izvozila oružje. „Kriva je aktuelna politika naše države. Za 30 godina smo uništili sve ono što smo 1991. nasledili iz Sovjetskog Saveza“, kaže Hnatenko.

„Ukazati na protivrečnosti u nemačkom držanju“

Političara s proruskim gledištima nema samo u Ukrajini, već i u Nemačkoj, kao i u drugim zapadnim zemljama, ukazuje za DW ukrajinski politikolog Volodimir Fezenko. Prema njegovom mišljenju, Kijev bi trebalo dalje aktivno da gradi partnerstvo s Nemačkom, ali i da se ne usteže da postavlja zahteve i kritikuje postupke zvaničnog Berlina.

„Za vreme bivše ukrajinske vlade, načelno nije bilo dozvoljena bilo kakva javna kritika Nemačke i zapadnih partnera“, kaže Fezenko. Ali, to nije bilo od koristi. „Moramo partnerski i prijateljski da ukazujemo na teške protivrečnosti koje dolaze do izražaja u gledištima nemačkih zvaničnih predstavnika.“ Jer takvi stavovi, zaključuje Fezenko, koriste Rusiji, a škode Ukrajini.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.