„Ukrajinska pravoslavna crkva prolazi kroz najteže vreme u svojoj istoriji“, rekao je arhiepiskop Silvestar iz Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) tokom posete Minhenu. On je govorio u hramu Svetog Jovana Vladimira, pred nekoliko stotina, uglavnom srpskih pravoslavnih vernika. Nije samo ruski agresorski rat ono što otežava život pravoslavnim vernicima u Ukrajini. I ukrajinska vlada je neprijateljski nastrojena prema UPC i optužuje je za saradnju sa Moskovskom patrijaršijom. „Ti navodi i optužbe nemaju nikakve veze sa stvarnošću“, rekao je Silvestar za DW.

Prekinute veze sa „majkom crkvom“ u Rusiji

Posle ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Ukrajinska pravoslavna crkva prekinula je veze s Moskvom, pre svega zato što patrijarh Kiril, poglavar Ruske pravoslavne crkve, nije osudio napad na susednu državu. Umesto toga, prvi čovek moskovske crkve javno se trudi da bude blizak predsedniku Vladimiru Putinu. Čak izmišlja i razloge da opravda brutalni rat u kojem je ranjeno i ubijeno na stotine hiljada ljudi. „Mi se na našim službama ne molimo za Kirila, niti ga pominjemo“, kaže arhiepiskop Silvestar. Na službama, kaže, odaju pomen ukrajinskim žrtvama. „Ja i svo sveštenstvo UPC molimo se za pobedu Ukrajine“, kaže on. Mnogi duhovnici Ukrajinske pravoslavne crkve služe kao vojni sveštenici na prvim linijama fronta. Komunikacija između UPC i Moskovske patrijaršije praktično ne postoji, kaže Silvestar. Odlukom od 27. maja 2022. njegova crkva se i zvanično odvojila od Moskve.

Postoji još jedan dokaz nezavisnosti od Moskve: UPC je – na veliko nezadovoljstvo Ruske pravoslavne crkve (RPC) – poslednjih nedelja i meseci počela da osniva svoje parohije u inostranstvu – u Nemačkoj na primer, u Berlinu, Kelnu, Drezdenu, Hamburgu, Lajpcigu i Frajburgu. U Nemačkoj trenutno živi više od milion ukrajinskih izbeglica. Od njih se teško može očekivati da će prisustvovati bogosluženjima u ruskim crkvama u kojima se moli za patrijarha Kirila.

Ukrajinsko rukovodstvo kritički gleda na UPC

I koliko god da se rukovodstvo Ukrajinske pravoslavne crkve trudilo da dokaže svoju nezavisnost od Moskve, nepoverenje ukrajinske vlade prema njoj ostaje. Po nalogu ukrajinske vlade, 200 monaha i 400 bogoslova – odnosno budućih sveštenika – treba da napusti čuvenu Kijevsko-pečersku lavru. Protiv te odluke UPC vodi sudski postupak.

Poznati katolički teolog, prof. dr Tomas Bremer, decenijama je predavao na Univerzitetu u Minsteru. „Prema našim, zapadnim idejama, verska sloboda podrazumeva da se država ne meša u unutrašnje stvari crkava“, objašnjava on u intervjuu za DW. Način na koji ukrajinska država postupa protiv UPC je „na ivici kršenja principa verske slobode“, kaže Bremer. Ako Ukrajina želi da se približi Evropi – a to je nešto što i Evropljani podržavaju – onda to znači da Kijev mora da prizna principe koji se odnose na ljudska prava i slobodu veroispovesti.

Tako to vidi i episkop Srpske pravoslavne crkve Grigorije (Durić). On je poglavar oko milion srpskih pravoslavnih hrišćana u Nemačkoj. Upravo je on pozvao episkopa Silvestera na zajedničku službu u bavarsku prestonicu. Posle bogosluženja, mnogi vernici su razgovarali s gostom iz Ukrajine – a arhiepiskop Silvestar je u Minhenu jasno prozivao ruskog agresora.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.