Vreće za spavanje u kamuflažnim bojama, police pune konzervi, dečiji krevetići, a pored njih gas-maske. Nešto pre početka rata „Biotexcem“, najveća ukrajinska agencija za surogat-majčinstvo, objavila video na svojoj veb-stranici. Obilazak skloništa, u pozadini se čuje zavijanje sirena. Ukrajinske surogat-majke tu bi trebalo da pronađu utočište u slučaju rata. Poruka: trudnicama i deci koju nose ništa ne bi trebalo da nedostaje. Čak ni u ratu.

Međutim, Marina (ime promenjeno) priča drugačiju priču. Početkom marta rodila je bebu u skloništu firme. Bilo je hladno i mračno. Nedostajalo je hrane, vode i lekova. Agencija se nije javila tri dana. Kad su službenici firme konačno došli, samo su pokupili bebe. Sa sobom nisu imali ni hrane ni vode.

„All inclusive“ i popusti

Rat je razotkrio ružno lice biznisa koji je i u miru imao brutalne karakteristike. Procenjuje se da se u Ukrajini svake godine rodi oko 2.000 dece za strane roditelje. Komercijalno surogat-majčinstvo u toj zemlji je legalizovano. I privlačno je: formalni prenos roditeljstva na strane parove relativno je jednostavan. Agencije posreduju između roditelja koji žele dete i surogat-majki. „All inclusive“ paketi koštaju između 30.000 i 40.000 evra. Ponekad je i jeftinije. Na „Black Friday“ prošle godine je, recimo, „Biotexcom“ nudio tri odsto popusta.

Roditelji koji žele dete i surogat-majke – i sam vokabular te industrije je konkretan i neumoljiv, budi nadu i sputava. Igra se sa snovima obeju strana: na jednoj su roditelji, koji često imaju iskustvo višegodišnjih odiseja kod lekara, preko reproduktivnih stručnjaka, pa do agencija za usvajanje. Na drugoj su strani Ukrajinke, koje su za svoj rad plaćene višestruko više od prosečne ukrajinske godišnje plate – po pravilu 15.000 do 20.000 evra. Te žene zauzvrat iznajmljuju svoju matericu na ograničeno vreme.

Stari ugovori i nova stvarnost

Ali sada je rat. To dovodi sve strane u situacije koje nisu predviđene ugovorom. Nameću se pitanja: čiji život želiš da spasiš bekstvom? Svoj ili život tog stranog bića koje ti upravo raste u stomaku? A šta ako uopšte ne želiš da pobegneš, jer ti je porodica još na selu? Šta ako si već jednom bežala 2014. i tada već jednom izgubila sve? Šta ako želiš da braniš svoju napadnutu zemlju i kreneš u rat?

„Biotexcom“ je naterao žene koje su izbegle u inostranstvo da potpišu da će se vratiti u zemlju kada se približi termin za porođaj. S obzirom na to da se surogat-majke plaćaju u ratama, firma ima moćnu polugu u rukama. U međuvremenu, agencija gradi bunker u centralnoj Ukrajini.

Suzan Kerš-Kibler, osnivačica agencije „Delivering Dreams“, bez okolišanja je poslala svoje surogat-majke u inostranstvo – a onda ih vratila u Ukrajinu na porođaj. Druge agencije navodno prete svojim surogat-majkama s 15 godina zatvora ako napuste zemlju.

Nenamerno majka

Razlog: s druge strane granice ukrajinske surogat-majke ulaze u novi pravni sistem. U Ukrajini žena može da rodi dete, a da se ne smatra majkom tog deteta. Do sada je to značilo sledeće: nakon rođenja, surogat-majka pristaje na priznavanje očinstva stranog oca. Dete dobija pasoš i može da napusti zemlju, a potom ga usvoji očeva partnerka kao nova majka.

U većini zemalja gde ukrajinske izbeglice odlaze, žena nakon porođaja automatski postaje majka deteta. Nije važno što surogat-majke nisu genetski povezane s decom koju nose. Rođenje u zemlji EU dovodi ih u bizarnu situaciju da budu majke deteta koje nikada nisu želele.

No, za neke surogat-majke izbeglištvo nije opcija – neke ne žele, a druge nisu sposobne da putuju. Jedna posrednica takvih aranžmana navodi primer jedne surogat-majke: strani roditelji insistirali su na implantaciji dva embriona. Veoma je teško pronaći takvu surogat-majku, jer su blizanačke trudnoće češće povezane s komplikacijama. Iako su je četiri lekara od toga odvraćala, žena je sada ipak trudna s blizancima. Već tri meseca je prikovana za krevet i prevoz dakle ne dolazi u obzir. U međuvremenu, strani roditelji su ljuti što se „njihova“ majka i „njihova“ deca ne izvode iz zemlje.

Roditelji traže „svoje“ majke

Većina reproduktivnih klinika u Ukrajini nalazi se u blizini ratnih zona oko Harkova i Kijeva. Mnogi službenici tih agencija beže iz ratnog područja i strani roditelji teško uspostavljaju kontakt s njima. Oni se osećaju ostavljenim na cedilu i očajni su. Sada i strani roditelji i surogat-majke pokušavaju da preko društvenih mreža stupe u kontakt. To ranije nije bilo predviđeno, nije bilo deo poslovnog modela.

Sada se mnogima čini da agencije taj kontakt zapravo sprečavaju. Marina kaže da joj je bilo zabranjeno da kontaktira strane roditelje. Kada su je oni ipak pronašli i uz pomoć volontera obezbedili joj hranu i novac u skloništu, firma joj je pretila.

U međuvremenu, sve više beba čeka svoje strane roditelje da ih pokupe u podzemnim porodilištima. Prema podacima firme, samo u „Biotexcomu“ trenutno je trudno oko 600 surogat-majki. Svakog dana rodi se bar jedno dete.

Neki strani roditelji sami putuju u Ukrajinu kako bi svoju decu izvukli iz rata. No mnoge službe ne rade, ambasade su zatvorene. Upis u matičnu knjigu rođenih i izdavanje pasoša za novorođenu decu jedva da su mogući – a ta dokumenta su neophodna da bi deca mogla legalno da se dodele stranim roditeljima i da bi to bilo priznato i van Ukrajine. Bizarna situacija: strani roditelji imaju toliko željeno dete, ali ono nema dokumenta.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.