Posle krvavih sukoba pred parlamentom u Kijevu, Petro Porošenko bio je jasan kao dan. Osudio je nasilje ukrajinskih nacionalista koje je bilo usmereno uglavnom protiv snaga bezbednosti. To je bila „antiukrajinska akcija“ i „nož u leđa“ Ukrajini. Porošenko je dodao da i izgrednici i organizatori protesta protiv odluke parlamenta da i separatističkim područjima na istoku zemlje dodeli veću autonomiju moraju biti izvedeni pred sud. Porošenko nije upotrebio reč „teror“, ali kako drukčije da se nazove takvo nasilje? Usred ukrajinskog glavnog grada je neko iz redova militantnih nacionalista bacio eksplozivnu napravu, po svemu sudeći ručnu bombu, na policiju i nacionalnu gardu. Eksplozija je bila tako snažna da je povređeno preko sto ljudi. Dvojica mladih pripadnika nacionalne garde su ubijena. Ulica pred parlamentom je potom ličila na ratište u Dombasu.

Nazvati stvari njihovim imenima

Da li je rat sa istoka zemlje stigao u Kijev? Ukrajinski političari, uključujući i Porošenka, izbegavaju reč „rat“ kada se radi o borbama protiv proruskih separatista koje podržava Moskva. Umesto toga govore o „teroru“ protiv kojeg se pokreću „antiterorističke akcije“ ukrajinske armije i dobrovoljačkih jedinica u koje spadaju i ukrajinski nacionalisti. Izraz „teror“ još uvek u Ukrajini sakriva prirodu sukoba – to je rat u kojem je do sada poginulo 7.000 ljudi. Taj eufemizam ne bi trebalo da spreči ukrajinske političare da nasilje pred parlamentom označe kao ono što jeste: to je bio čin terorizma, a možda i pokušaj nasilnog prevrata. Ultranacionalisti ne žele da se pomire sa tim da je rat na istoku zemlje moguće zaustaviti jedino političkim rešenjima na osnovu kompromisa.

Ustavne promene su neizbežne

Parlament je u ponedeljak (31.9.) usvojio ustavne promene. Te promene spadaju u suštinske elemente mirovnog sporazuma iz Minska. Lokalne i regionalne vlasti u celoj zemlji dobijaju veća ovlašćenja. To se odnosi i na Donbas. Ipak, prenošenje ovlašćenja mora da usledi u okviru ukrajinskih zakona. Time je netačan argument da bi posledica tih ustavnih promena bila veća autonomija, a potom i cepanje zemlje. Porošenko stalno to ponavlja.

Isto tako, nije opravdana kritika na račun ukrajinskog parlamenta, da je popustio pod pritiskom međunarodnih posrednika kao što su Nemačka i Francuska. Demokratski izabrani predstavnici naroda slobodnom voljom odlučuju o ustavnim promenama. Bizarno je to, da upravo militantne nacionalističke grupe, bacajući bombu na policiju, žele da spreče parlament da slobodno donosi odluke. U stvari, to je izdaja nacionalnih interesa, a ne spremnost na kompromise većine ukrajinskih političara, koji trenutno u teškom procesu traže ona rešenja koja bi doprinela kraju rata u Donbasu.

Demokratija umesto nasilja

I među proevropskim snagama u Kijevu čuje se kritika sporazuma iz Minska. Međutim, upravo političari iz redova ekstremističke i desno populističke „Svobode“ kao i oni iz redova „Radikalne partije“ smatraju da Ukrajina oružani sukob na istoku zemlje može vojno rešiti u svoju korist. Predstavnici tih političkih grupacija odmah su se priključili nasilnim demonstracijama pred parlamentom. Očito su bili prisutni i pripadnici „Desnog sektora“.

Protiv ekstremista Ukrajina mora da primeni svu silu zakona. U zemlji je zbog rata previše oružja na ulici. Ta militarizacija je, uz rat na istoku zemlje najveća opasnost po Ukrajinu. Država može izgubiti monopol sile ukoliko ne zaustavi političke nasilnike. Ukrajinci su prošle godine demokratski izabrali parlament, vladu i predsednika. Oni sada moraju zemlju na demokratski način izvesti iz krize. Svako ko protiv njih primenjuje nasilje jeste terorista.