1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaUkrajina

Ukrajinsku vojsku više muči nedostatak ljudi, nego municije

1. april 2024.

Vojni analitičar Franc-Štefan Gadi posle posete frontu govori o glavnim problemima ukrajinske vojske. On smatra da Ukrajina nije spremna za ofanzivu 2024. te da je verovatna ruska ofanziva u drugoj polovini ove godine.

Komandat ukrajinske vojske Oleksander Sirski (desno) i ministar odbrane Rustem Umerov (u sredini) 25.02.2024.
Komandat ukrajinske vojske Oleksander Sirski (desno) i ministar odbrane Rustem Umerov (u sredini) 25.02.2024.Foto: Ukrainian Armed Forces via AFP

Austrijanac Franc-Štefan Gadi (41) je nezavisni analitičar, vojni savetnik i rezervni oficir. On savetuje vlade i oružane snage u Evropi i SAD o strukturnim reformama i budućnosti ratovanja. Više puta je bio kao posmatrač na frontu u Ukrajini,a prethodno u Iraku i Avganistanu. Za tagesšau, portal nemačkog javnog servisa ARD, sa Gadijem je razgovaro Ekart Arec.

Šta ste uočili prilikom svoje poslednje posete frontu u martu?

Franc-Štefan Gadi: Borbeni moral na frontu je i dalje veoma visok. Ali u poređenju sa posetom pre godinu dana, sada vojsci na frontu nedostaje cilj, više nema perspektivu. Pitaju se šta je sledeći korak? A i vojska koja se brani je drugačije motivisana nego vojska u ofanzivi.

Za to sigruno postoji više razloga. Kada je reč o artiljerijskoj municiji, situacija će biti napeta bar do jeseni. Kako se sa tim nose na frontu?

Franc-Štefan Gadi: Nismo to videli kao glavni problem prilikom naše poslednje posete frontu. A ni vojnici na frontu to ne vide tako. Moj kolega Mihael Kofman i ja smo izračunali da ukrajinska vojska treba da ispali otprilike 2.000 do 3.000 komada artiljerijske municije dnevno da bi održala odbrambenu strategijuUkrajina trenutno za to još uvek ima dovoljno municije, iako se čini da se vatra stalno smanjuje. A ako paket pomoći SAD bude odobren, ona za nekoliko dana ili sedmica stiže i dodatna municija. Glavni problem je nedostatak ljudi.

Zbog čega nema dovoljno vojske – i kako se to može rešiti?

Franc-Štefan Gadi: To je najteži problem i ne može se odmah rešiti. Proći će meseci pre nego što nove trupe budu poslate na front i verovatno neće biti spremne pre kraja leta. Moraju biti adekvatno obučeni, jer slanje loše obučenih vojnika povećava rizik od velikih gubitaka i smanjuje motivaciju i borbenu efikasnost – to je pokazala i kontraofanziva prošle godine.

Činjenica da ovaj kadrovski problem postoji pokazalo se najkasnije prošle jeseni, i Ukrajina je na njega mogla da reaguje ranije. Međutim, mi na Zapadu delimo odgovornost za ovu kadrovsku situaciju jer Ukrajina nije mogla jasno da izračuna koliko će municije dobiti. Ako možete da planirate unapred, to je dodatna motivacija da izvršite mobilizaciju. Doduše, mobliziacija je trenutno krajnje nepopularana kod stanovništva.

Ukrajinski regruti na obuci u Velikoj Britanii 12.10.2022.Foto: Kirsty Wigglesworth/AP Photo/picture alliance

Čujemo da postoji i problem sa odbrambenim linijama na ukrajinskoj strani.

Franc-Štefan Gadi: To je treći i neposredni problem – nedostatak odbrambenih struktura koje nisu sistematski izgrađene. S jedne strane, za to postoje razumljivi razlozi – proširenje bi se moglo posmatrati kao priznanje da se područje izvan ovih linija odbrana ne može ponovo osvojiti u bliskoj budućnosti.

Ali postoje i strukturni problemi. Za razliku od ruskih oružanih snaga, ukrajinska vojska nije odredila posebne jedinice, koje rade samo na drugoj ili trećoj liniji odbrane.

Verujete li da Ukrajina može da izdrži dok se ne ubrza proizvodnja oružja u Evropi i SAD?

Franc-Štefan Gadi: Verujem da može, ako reši navedene probleme. Delimični kolaps fronta ne znači automatski i poraz u ratu. To bi ipak otežalo situaciju. Bila bi velika greška ako bi Ukrajina ove godine, nespremna, pokušala da krene u ofanzivu.

Ali ako Ukrajina uspe da sačuva svoje trupe, reši kadrovski problem što je pre moguće, a da istovremeno zauzme dobro razvijene odbrambene linije i bude snabdevena municijom, onda vidim realnu šansu da se ukrajinske oružane snage pregrupišu i onda možda ponovo mogu da preduzmu ofanzivne akcije 2025.

Ruski regruti u Batajsku, region Rostov na Donu 19.10.2023.Foto: Erik Romanenko/TASS/dpa/picture alliance

„Realna opasnost od ruske ofanzive u drugoj polovini godine"

Rusi su pretrpeli velike gubitke u bici kod Avdijevke – procenli su to na oko 16.000 vojnika. Ipak, brojčanost nije glavni problem sa kojim se suočava ruska vojska?

Franc-Štefan Gadi: Rusi su uspeli da održe stabilan nivo ljudi, regrutuju desetine hiljada vojnika mesečno. Kada je reč o artiljerijskoj municiji, ne vidim pravi problem za ruske oružane snage u ovoj godini i bar u prvoj polovini 2025. sve dok ima dovoljno zamenskih cevi za topove.

Njihov problem je oprema, posebno nedostatak oklopnih vozila. Videli smo da se koristi neka mnogo starija oprema.

Rusi i dalje imaju nadmoć u vazduhu, napadaju u velikim razmerama dronovima, ali ove godine i modernizovanim kliznim bombama FHB-3000, čiju su proizvodnju značajno povećali. Kakvu ulogu one igraju?

Franc-Štefan Gadi:  Ove bombe imaju ogroman efekat, uključujući psihološki. Njihova stopa pogodaka je niska. Ali eksplozivna snaga je impresivna. Videli smo kratere koje su ostavile ove bombe od 500 kilograma. Kada čujete takvu bombu kako eksplodira u daljini, to ima veoma uznemirujući efekat. To se u našim razgovorima iznova i iznova isticalo. Na vrhuncu bitke kod Avdijevke, desetine ovih bombi su bačene u roku od nekoliko sati.

Kako ocenjujete sposobnost ruske vojske da izvrši ofanzivu?

Franc-Štefan Gadi: Ofanzivna sposobnost ruskih oružanih snaga će se povećati u narednim mesecima osim ako ne naprave neku fatalnu operativnu ili stratešku grešku. U proseku Rusija i dalje ima artiljerijsku nadmoć od 5:1 do 6:1, pritom nema manjka kadrova i još ima dovoljno materijala.

Ali ako Rusi pretrpe previše materijalnih gubitaka, posebno oklopnih vozila, moglo bi biti teško. Ipak, postoji realna opasnost da dođe do ofanzive u kojoj će Ukrajina morati da se odrekne delova fronta. To ne mora da se desi u bliskoj budućnosti, ali bi moglo da se desi u drugoj polovini godine.

Intervju prevela i skratila Dijana Roščić

 

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi