Jednog lepog martovskog, u jednoj staroj, napuštenoj kancelarijskoj zgradi usred Berlina, vlada užurbanost. Sve je prekriveno grafitima. Kimo povlači dugi dim iz svoje cigarete. On je član grupe uličnih umetnika koji sebe zovu „Diksons“ (Die Dixons). Zajedno sa svojim prijateljima organizovao je ovaj projekat koji pruža priliku za 165 umetnika da tokom osam sedmica u napuštenoj zgradi Berliner Folksbanke, nedaleko od Zoološkog vrta, predstave svoja dela. Rušenje zgrade planirano je za koji mesec.

Kimov mobilni telefon zvoni. On izlazi i vraća se sa kesom punom peciva. Uskoro bi trebalo da svrate i stanari obližnjeg staračkog doma. Želeli bi da bace oko na grafite pre nego što se izložba otvori.

Poligon za umetničku kreaciju

U projektu koji se jednostavno zove „Kuća“ (The Haus), umetnicima je na raspolaganju 80 prostorija. Najveći deo zauzeli su oni koji prave grafite, ali ima i fotografa, i skulptora. Izložbe su otvorene od 1. aprila, do kraja maja. I ulaz je besplatan. Jedino pravilo glasi: fotografisanje je zabranjeno. Umetnici to objašnjavaju ovako: svet s njihovom umetnošću ne bi trebao da bude upoznat samo preko fotografija sa mobilnih telefona, već je svako pozvan da dođe i sam doživi prostorni koncept.

„Diksonovi“ su već godinama poznati po svojoj uličnoj umetnosti. Kada su saznali da kelnska firma za upravljanje nekretninama „Pandion“ traži neko konceptualno međurešenje za zgradu berlinske uprave Folksbanke, odmah su predstavili svoj koncept. I on je prihvaćen. Ta ideja bi mogla da posluži i kao model za naredne projekte takve vrste. Jer mnoge zgrade, dok im se ne pronađe nova namena ili dok se ne sruše, godinama zvrje prazne. Na mestu na kome se sad kreativno izražavaju umetnici, nakon leta bi trebalo da bude mesto na kome niču luksuzni stanovi.

„Berlin je Meka ulične umetnosti“

Umetnici su svesni da uključivanjem u ovakve projekte, koji imaju veze s omraženim procesom tzv. džentrifikacije, tj. preuzimanja nekadašnjih jeftinih delova grada od strane špekulanata nekretninama, igraju na kartu trenutne popularnosti Berlina. Zato oni odmeravaju svaki sledeći projekat imajući na umu socijalne aspekte. „Ne bismo pristali na učešće u projektu i kojem bi stanari bili isterani iz svojih domova samo da bi neko od toga profitirao“, kaže Kimo.

Uoči otvaranja izložbe, malo toga je prodrlo van. Sve je obavijeno velom tajne. Italijanski umetnik Andrea Tavolaro, koji takođe učestvuje u projektu, kaže da se radi o umetnosti koja naglašava koncept prolaznosti.

Na poziv grupe „Diskons“, u sklopu umetničke akcije, nastupa i organizacija za ljudska prava „Internationall Justice Mission“ koja se bori protiv trgovine ljudima i seksualnog ropstva. Oni su jedan deo zgrade pretvorili u indijski bordel, u kojem jedna glumica pokušava da dočara svakodnevicu jedne prisilne prostitutke u indijskom bordelu.

Podršku projektu dao je i Şekretarijat za kulturu Berlina. Kimo se nada da neće stati samo na tome, i da će Berlin još više da podrži uličnu umetnost. „Berlin već sada, kada je reč o reklami, profitira od ulične umetnosti“, kaže Kimo. Njegova želja je da se koncept strit-arta primeni i u delovima grada koji nisu toliko privlačni: „Svetu treba pokazati da je Berlin prava Meka ulične umetnosti.“