Nova vlada Nemačke, sastavljena od velike koalicije demohrišćana i socijaldemokrata, stupila je na dužnost još 17. decembra 2013. Već nekoliko sedmica kasnije, ta vlada je krenula novim putem po pitanju spoljne politike. Ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer (SPD), koji je obavljao istu funkciju i od 2005. do 2009. godine, zatražio je da se Nemačka više angažuje na međunarodnoj sceni. Ta zemlja je "prevelika da bi mogla samo da komentariše svetsku politiku", kazao je on. Vojne misije su, doduše, samo "ultima ratio" (na latinskom: poslednje sredstvo), ali – kako ističe šef diplomatije - i o njima se mora razmišljati.

Nešto jasnije se izrazila nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen. Ona se založila za više angažmana Bundesvera u okviru stranih misija, i ponudila pomoć francuskim partnerima u Maliju i Centralnoafričkoj Republici. Kasnije je glasno razmišljala o scenarijima vojnih misija na strani Francuske u istočnoj Ukrajini i o angažovanju u Iraku tokom koga bi se obučavali tamošnji vojnici.

Konačno, nemački predsednik Joahim Gauk takođe se izjasnio za više angažmana na međunarodnoj sceni, na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu krajem januara. Savezna republika Nemačka morala bi da se uključi "ranije, odlučnije i konkretnije", izjavio je Gauk. To je izazvalo glasne kritike, ali predsednik je dobio i dosta pohvala. Sa jedne strane su mu prebacili da svojom izjavom pomaže militarizaciju nemačke spoljne politike, dok su drugi pozdravili njegovo upozorenje da Nemačka mora da deluje u skladu sa svojom sve većom odgovornošću.

Savezna nemačka vlada je 2014. godine zaista bila ključni igrač na mnogim međunarodnim terenima, a nemačka kancelarka i ministar spoljnih poslova bili su traženi partneri za razgovore u mnogim svetskim prestonicama.

Evropski izbori s posledicama

Na primer, stav Berlina igrao je važnu ulogu u debati o novom predsedniku Evropske komisije. Pobednik izbora za Evropski parlament u maju bila je Evropska narodna partija sa svojim glavnim kandidatom Žan-Klodom Junkerom. Za većinu posmatrača to je značilo da upravo Junker ima pravo na najvažniju funkciju u Briselu. Ali nemačka kancelarka Angela Merkel se usprotivila tom automatizmu. Ona je insistirala na pravu šefova vlada i država da predlože osobu za tu funkciju. Tek pod ogromnim pritiskom koalicionih partnera i medija, nemačka kancelarka je popustila i stala iza Junkera koji je zatim 15. jula znatnom većinom glasova u Evropskom parlamentu izabran za novog predsednika Evropske komisije. Ipak, kriza Evropske unije time nije uklonjena. Velika Britanija, koja je zajedno s Mađarskom glasala protiv Junkera, sada je u priličnoj meri izolovana i razmatra izlazak iz Unije. Sam Junker je na meti kritika zbog poteza koje je povukao kao premijer Luksemburga i ministar finansija. A ni politika EU-a po pitanju krize u Ukrajini nije dovela do popuštanja napetosti.

Preti li Evropi novi rat?

Za nemačke političare, kriza u Ukrajini i oko nje bila je ključna tema godine na izmaku. I Merkelova i Štajnmajer su se trudili da smire situaciju - ali bezuspešno. Odnosi prema Moskvi su se pogoršali uprkos brojnim telefonskim razgovorima između Angele Merkel i Vladimira Putina, i uprkos diplomatskim potezima nemačkog ministra spoljnih poslova. U novembru, ruske vlasti su naložile jednoj visoko rangiranoj nemačkoj diplomatkinji da napusti Moskvu, nakon što je jedan ruski diplomat u Berlinu pozvan da napusti Nemačku zbog optužbi za špijunažu.

U samoj Nemačkoj se vodi izuzetno intenzivna debata o politici prema Rusiji. Nemačkoj vladi i medijima se zamera da su jednostrani, odnosno da staju na stranu Ukrajine i neguju negativne stavove prema Rusiji. Ali, postojala je i obrnuta optužba - da nemačka vlada prema Rusiji vodi politiku popuštanja. Frank-Valter Štajnmajer branio se od tih optužbi. "Ne želimo Hladni rat, ne želimo ni vrući rat, već želimo da sačuvamo evropski mir", kazao je Štajnmajer u parlamentu. On je najavio da će se i dalje zalagati za razgovor s Moskvom, i poručio da je potrebno smirivanje situacije što se tiče sukoba u Ukrajini, da bi se konačno rešila blokada u Savetu bezbednosti UN.

Eskalacija na Bliskom istoku

Delom zbog baš tog neslaganja u Savetu bezbednosti, koje traje već godinama, sukobi na Bliskom Istoku 2014. godine takođe su bili praktično van kontrole. Teroristička organizacija Islamska država je osvajala teritorije u Siriji i Iraku, ubijajući, pljačkajući, i šireći strah. U julu su IS-ovi borci napali religijsku manjinu jezida u severnom Iraku, ubili stotine muškaraca, a žene i devojčice odveli u ropstvo. Oko 200.000 ljudi je je navodno pobeglo od terora pripadnika IS-a. U Nemačkoj je napredovanje IS-a izazvalo brigu. Očajni kurdski pozivi upomoć u opkoljenom gradu Kobane, na granici s Turskom, doveli su do toga da nemačka vlada posegne za neobičnim sredstvom: odlučila je da isporuči oružje Pešmergama koje se na severu Iraka bore protiv terorista IS-a. "IS je pretnja za Nemačku", kazala je kancelarka Merkel početkom septembra. Njena tvrdnja da bi nestabilni Irak mogao da ugrozi i bezbednost Nemačke, naišla je na odobravanje kod većine poslanika u parlamentu. Protiv isporuke oružja Kurdima su se jedino izjasnili poslanici Levice i deo predstavnika Zelenih.

Premalo, prekasno: Nemačka reaguje na ebolu

Nemačka vlada morala je da istrpi mnoge kritike po pitanju odnosa prema drugoj velikoj krizi 2014. godine: epidemiji ebole. Sudeći po natpisima u medijima, Berlin je prekasno reagovao na tu smrtonosnu zarazu. Za to su ga makar optuživale mnoge humanitarne organizacije. Smrtonosni virus otpočeo je svoj pohod još pre godinu dana Gvineji, na zapadu Afrike, odakle se zaraza veoma brzo proširila na susedne zemlje Sijera Leone i Liberiju. Na početku, u Nemačkoj na to gotovo da i nije bilo reakcija. Čak su i pozivi upomoć organizacije "Lekari bez granica" u Berlinu ostali bez odjeka. U septembru je predsednica Liberije Elen Džonson-Sirlif uputila poziv upomoć nemačkoj kancelarki i zamolila za podršku. "Bez veće direktne pomoći Vaše vlade izgubićemo ovu borbu protiv ebole", napisala je predsednica. Potrajalo je još nekoliko sedmica pre nego što je Štajnmajer imenovao Valtera Lindnera za predstavnika nemačke vlade za ebolu. Lindner je odmah zatim otputovao u krizni region, ali je ujedno i priznao da je Nemačka prekasno reagovala na ovu dramatičnu zarazu.

Zaključak

Godina 2014. bila je godina kriza na svetskoj političkoj sceni, kao i godina kome je novo usmerenje nemačke spoljne politke moralo da prođe kroz mnoga iskušenja. Iako su nemačke diplomate svuda bile tražene, i gotovo uvek se bavile problemima, diplomatija nije uspela da zabeleži stvarne uspehe.

Čak je i nemačka spremnost da se više vojno angažuje dovedena pod znak pitanja tokom 2014. godine, s obzirom da su na svetlost dana izašli nedostaci kod opreme i strukture Bundesvera. S druge strane, Nemačka u svetu uživa visok ugled, kancelarka i šef diplomatije su cenjeni partneri, a i sama država kao ekonomska i politički snažna zemlja snosi odgovornost od koje političari ne mogu i ne žele da pobegnu.

Da bi se nemačka spoljna politika kritički prespitala, i eventualno preusmerila, Frank-Valter Štajnmajer pokrenuo je jedinstven projekat - "Review 2014". Na Internetu i javnim tribinama, sa političarima, naučnicima i zainteresovanim građanima raspravljalo se o pitanju: "Šta je pogrešno kod nemačke spoljne politike?". Mnoge kontroverzne izjave i ideje, koje su tom prilikom zabeležene, mogle bi da zažive i da utiču na formiranje budućih nemačkih stavova na međunarodnoj sceni.