Kada je saznao da će morati na operaciju srca, Dragan Milenković iz Surdulice (na slici gore) bio je ubeđen da će morati da čeka makar septembar. Umesto toga, provodi Usrkšnje praznike operisan i zdrav, kod kuće sa svojom ćerkom.

„U roku od 20 dana je rešeno da sam spreman za operaciju. Nisam to očekivao. Kada su me zvali telefonom, to je baš bilo emotivno. Nisam se nadao. Kao na bingu da sam dobio", kaže nam ovaj Surduličanin dok pokušava da se premesti sa bolničkog kreveta na stolicu.

Najopasnija lista čekanja

Ovo je prvi vikend koji će sa svojim porodicama provesti kod kuće i oko 120 zaposlenih na klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu. Prethodnih dvanaest uzastopnih vikenda bili su u operacionoj sali. Niški kardiohirurzi za to vreme obavili su skoro 250 operacija za punih 100 dana u nizu, i listu čekanja na kardiološke intervencije pretvorili u listu zakazivanja.

„Moje mlađe kolege koje su radeći na tim listama čekanja pozivali pacijente, videli su da se značajan broj pacijenata ne javlja na telefon, ili se javi neko njihov i kaže, 'Znate, moj tata, moja mama, moj suprug je preminuo pre 10, 15 ili 20 dana'. Shvatili smo da imamo ogroman problem jer značajan broj ljudi ne dočeka operaciju. Kardiohirurška lista čekanja je nekako najosetljivija, najopasnija. Na toj listi ljudi umiru. Ove druge liste poput ortopedske ili oftamološke su takođe važne, ali tu ljudi imaju samo loš kvalitet života, ali ne umiru čekajući operaciju, kaže dierktor klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, dr Dragan Milić.

Tako su Milan Lazarević i asistenti Vladimir Stojiljković i Aleksandar Kamenov pokrenuli inicijativu – povećati broj radnih sati i ukinuti listu čekanja na kojoj je u tom trenutku bilo149 pacijenata, a znala je da bude i duplo veća.

„Napravili smo otprilike neku projekciju koliko bi dodatno operacija bilo potrebno uraditi, i koji je neki vremenski period za koji je to potrebno da se uradi. Projekcija je bila da možemo to da uradimo za tri do četiri meseca, i uspeli smo", kaže kardiohirurg Vladimir Stojiljković.

Pokazali da problem može da se reši

Direktor Milić kaže da su ovim potezom želeli da skrenu pažnju nadležnim institucijama da problem može da se reši.

„Ovo je jedno od rešenja, mi ne kažemo da je ovo čarobni štapić, to je najviše odgovaralo našoj klinici, druge klinike mogu drugačije da se snađu. Mislimo da je bilo dobro i da su naši pacijenti zadovoljni", kaže on.

Za ovu inicijativu Klinika nikada nije dobila odobrenje od Ministarstva zdravlja Srbije, iako mu je inicijativa niških kardiohirurga poslata još prošle godine.

Čak je i ovih dana ministarka zdravlja u nacionalnim medijima govorila da su liste čekanja rak rana zdravstva Srbije, ali uglavnom pominje liste čekanja na ortopedskoj klinici Banjica, i druge kao što su za operaciju katarakte, dok kardiohirurške pacijente ne pominje. Njeno ministarstvo nije odgovorilo ni na pitanja DW, ali prema dostupnim podacima, u svakom trenutku više od 50.000 ljudi u Srbiji čeka na neku operaciju.

S druge strane, vest da su niški kardiohirurzi bez predaha operisali svakodnevno punih 12 nedelja, odjeknula je daleko. Čestitala im je Svetska zdravstvena organizacija, američki ambasador u Srbiji, pa i Novak Đoković. Dr Dragan Milić kaže da nisu očekivali tolika svetla pozornice.

„Iskreno govoreći, svi smo šokirani i zbunjeni. Shvatamo da je ovo lepa stvar, ali da ima baš toliki značaj na svetskom nivou, nekako nismo očekivali. Predsednik SZO nam je čestitao javno preko Twitera, hvala mu na tome. To je samo još jedna potvrda da SZO prati šta se dešava i u Srbiji,", kaže Milić.

Dodaje ipak, da mu je posebno drago što su svi mediji iz zemalja bivše Jugoslavije ovaj uspeh videli kao važan.

248 operacija u jednoj operacionoj sali

Napominje međutim, da nije bilo lako izvesti sve to, jer iako je klinika za kardiohirugiju u Nišu najnovija, otvorena u novembru 2014. nedostaje puno stvari.

„Mi smo želeli da skrenemo pažnju nadležnim institucijama da nam obezbede ono što nam nedostaje. To nije ni tako malo, ali jednostavno u našu kliniku od 2009. (tada kardiološka prim. aut.) ništa se nije ulagalo, mi imamo samo jednu EKK mašinu i ona je, verovali ili ne, donacija američke ambasade. A da nemamo tu EKK mašinu, mi danas u Nišu ne bi radili kardiohirurške operacije. Tražimo već pet godina od nadležnih da nam se obezbedi još jedna EKK mašina, jer mi imamo dve operacione sale, i radili bi operacije u obe, a ne u jednoj. Tim više je ovaj rezultat fascinantan jer je postignut u jednoj operacionoj sali", kaže direktor Milić.

Jedna prosečna kardiohirurška operacija traje 5 do 6 sati, a zaposleni na klinici su ovaj tempo sasvim dobro podneli jer su u dobroj kondiciji, kaže nam direktor klinike. To potvrđuje i glavna sestra intenzivne nege Aleksandra Milenković.

„Mi koji smo u organizaciji imali smo veći obim posla da dolazimo vikendom, da organizujemo kompletnu službu, sve što je potrebno, da nabavljamo potrebne lekove, da pratimo sve aparate iz intenzivne nege. Ranije su se vikendom radile samo hitne operacije, a prethodnih meseci se vikendom uspostavljao normalni operativni program, to zahteva drugačiju vrstu angažovanja", kaže glavna sestra i sa osmehom dodaje da je divan osećaj što su se svi pacijenti oporavljali brzo.

„Mi smo samo radili svoj posao"

Kako je taj neprekidni rad u trajanju od 100 dana uticao na njihovo zdravlje i njihovo srce, direktor kardiohirirugije kaže:

„Nikada bolje. Jer kada vi zadovoljite svoju dušu i svoje srce, a to upravo ovaj posao čini, onda se i osećate nikad bolje. To je zaista tako. Pogotovo što je postignut cilj. Pa kako možete da se osećate?! Znači, umor ne postoji u onom smislu koji otežava, postoji samo nešto što se zove napor. Ali to je kod hirurga u stvari sastavni deo posla na dnevnom nivou, svaki dan je takav", kaže direktor klinike za kardiohirurgiju i na komentare iz javnosti o herojskom poduhvatu odgovara:

„Mi nismo nikakvi ni heroji, ni junaci, mi smo radili svoj posao. Drugačije je to što smo mi koristili svoje slobodne vikende. Mi smo te vikende, ta 24 dana „poklonili" našim pacijentima, jer nismo bili plaćeni. I odjedanput tolika svetla pozornice. Da li smo toliko izgubili kriterijume svi da je sistem vrednosti toliko nekako okrenut naglavačke, da sve mora da se meri novcem, pa čak i usluga pacijentima, operacija koja život znači. Mislim da smo samo radili svoj posao, za šta smo ipak plaćeni redovnim platama. Naša najveća nagrada je što mi više nemamo nijednog pacijenta na listi čekanja, što smo mi sve što je u našoj moći, koliko naše znanje i veština dopušta, omogućili našim pacijentima tu uslugu na vreme. Nama više niko neće umreti čekajući operativni zahvat".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.