S obzirom na trenutno smanjenje broja infekcija i vrednosti incidencije, mnogi zahtevaju barem regionalno ublažavanje mera, zajedno s perspektivama otvaranja, za gastronomiju ili trgovinu na malo.

S druge strane, tu su upozorenja virologa, koji zbog agresivnih mutacija virusa ukazuju na opasnost od trećeg talasa, ukoliko dođe do preranog otvaranja. Ali pre svega su tu ljudske sudbine koje stoje iza preduzeća koje mesecima ne mogu ništa da preduzmu.

Moramo se složiti sa ministrom privrede kada kaže: Ako otvorenih očiju ulazimo u treći talas, onda bi to ekonomiju zaista moglo da baci na kolena. Ovo su teška vremena i Peter Altmajer je u pravu.

Ništa od bazuke

Ali: to ni na koji način ne opravdava neuspeh njegovog ministarstva (i njegovog kolege Olafa Šolca zaduženog za finansije) u vezi s isplatama pomoći. Najavili su finansijku „bazuku", no zasad se ne oseća skoro ništa.

Da ne bi bilo baš jako neprijatno, Ministarstvo privrede je na početku Altmajerovog jučerašnjeg samita s privrednicima najavilo novi paket pomoći za takozvane solo- preduzetnike. Sada se, molim vas, čvrsto držite: "Pomoć za novi start" iznosi 25 posto godišnjeg prometa iz 2019. - i maksimalno 7.500 evra. Četvrtina! I to uslovno… Jer, ako gubitak solo-privrednika (koji zapošljava samo sam sebe) bude manji nego što se očekivalo - vraćaj pare.

Ono što u potpunosti nedostaje je nešto poput plana - ili čak perspektive. O kreativnosti da i ne govorimo. Gde su detaljni stepenasti planovi za regionalno popuštanje mera? Zbog čega male radnje u nekom okrugu s incidencijom od 16 (!), ne smeju biti otvorene? Gde je strategija vakcinacije prilagođena usporenoj isporuci vakcina? (Korporacije kao što je VW već razmišljaju o razvoju svojih planova vakcinacije kako bi zaštitile svoje zaposlene.) I šta je konačno sa onim što su medicinski radnici na početku pandemije proglasili jednom od mogućnosti: testirati, testirati, testirati!

Čini se da se ovde barem nešto pokrenulo – ako je verovati ministru zdravlja, koji građanima od marta želi da ponudi besplatne brze testove. Ukoliko uskoro bude dostupan dovoljan broj kompleta za samotestiranje antigena, zašto se onda brzo ne bi razvio sistem zasnovan na podacima: test - a ukoliko je rezultat negativan 24-časovna karta za posetu restoranu, frizeru, za odlazak u bioskop. Pa čak bi i sportski događaji i koncerti bili izvodljivi - barem u ograničenim okvirima. Naravno, zaposleni u restoranima itd. takođe bi morali pokazati negativan test. Ali to bi funkcionisalo.

Ljudima je potrebna perspektiva

Naravno, to košta (ali testovi će brzo biti jeftiniji, jer i FFP2 maske danas koštaju mnogo manje nego na početku pandemije), naravno da bi se morao organizovati takav jedan sistem. No, ništa od toga nije kvadratura kruga, već postoje izvodljivi modeli. I na kraju, lokdaun svake sedmice takođe košta: naime, 3,5 milijarde evra, prema procenama Instituta za istraživanje tržišta rada.

Ljudima je potrebna perspektiva - a perspektiva ne može biti da se sve duže skrivaju i čekaju dok oluja ne prođe. Sa primjenjivom strategijom testiranja vreme do imunizacije moglo bi se premostiti, pogotovo jer će ono verovatno trajati duže nego što se u početku očekivalo. Ali na ovaj način bi se restorani, fitnes studiji i prodavnice mogli barem delomično otvoriti. Moglo bi se čak odlaziti na stadione ili na koncerte. Otvaranje! To je ono što ljudi žele.

Javno priznanje nemoći

To bi morao da zna i ministar privrede. Ali očito on nema volje da se u borbi protiv pandemije stoleća pokaže otvorenim za nove ideje. I nakon jučerašnjeg sastanka držaće se poznatih recepata: Altmajer je obećao da će "razmisliti" o poboljšanjima kada je u pitanju finansijska pomoć (!), a trebale bi da se izrade i preporuke (!) za strategiju otvaranja.

Ne, to ne zvuči kao hrabar, kreativan plan. Posle skoro godinu dana korona-krize, vlada nema da ponudi ništa bolje od parole - izdržite. To nije samo jadno – već i javno priznanje nesposobnosti i nemoći.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android