Jun, 2014. godine. Borci terorističke organizacije „Islamska država“ (IS) napreduju u Iraku. Irački vojnici na mnogim mestima uopšte ne mogu da ih zaustave. Čitav jedan region pada pod vlast „kalifata“. Desetog juna ti fanatici uspevaju da osvoje glavnu nagradu: grad Mosul koji je sa oko tri miliona stanovnika druga po veličini metropola Iraka.

Stotine hiljada ljudi beže glavom bez obzira. Među njima i porodica Mokdad. Sin Amen, tada u svojim dvadesetim godinama, ostaje – da čuva porodičnu kuću. „Proveo sam dve godine sa IS-om u Mosulu“, priča mladić. „Do sada su to bile najteže godine mog života.“

Pozitivna strana pakla

Za stanovnike Mosula svakodnevica je bila poput zatvora. Sledbenici IS proganjaju svakog u koga posumnjaju da bi mogao da pruži otpor. Umetnici su im posebno sumnjivi. Islamska država uništila je brojna kulturna blaga stara hiljade godine.

Amen u to vrijeme gotovo i ne izlazi iz svoje sobe. Tu se nalaze njegovi muzički instrumenti, skulpture koje je njegov otac napravio, slike njegove majke. Život mu se, kaže, pretvorio u pakao. Ali bila je tu i jedna stvar koja mu je ulivala nadu:

„Bilo je divno što sam imao šansu da u to vreme komponujem 25 muzičkih dela, da snimim jedan film, napišem dva romana i jedan priručnik za kuvanje. To je bila jedina dobra stvar tada. Imao sam vremena da budem kod kuće i razmišljam o mnogo stvari. Npr. zašto se to sve sada događa, i tako…“

U jednom trenutku, Amenov komšija postao je komandant u okviru trupa IS. On štiti mladića. Međutim, izgleda da je njegova namera bila da pre ili kasnije dođe do kuću Mokdadovih. Da je prijavio Ameena, IS bi preuzeo kuću.

„Pokušao sam da se koncentrišem na pozitivne stvari. Sve me je inspirisalo. Pokušao sam čak da lošu energiju iskoristim za komponovanje. Bilo je to izuzetno opasno, ali bilo je vredno truda. Shvatio sam da je to ono što me održava u životu.“

Kletva kao spas

Ipak jednog dana su ljudi iz IS pokucali na Amenova vrata. U tom trenutku upravo je na računaru gledao svoj film s temom sloboda. Ton, međutim, ton funkcionisao i fanatici nisu mogli da čuju o čemu Amen priča u svom filmu. Na sreću!

„Kad su došli u kuću, pretresli su sve. To je trajalo tri sata. Na kraju su mi rekli: ’Ti si uklet! Đavo je u tebi, niko ne radi te stvari za koje preti smrtna kazna!’ Ja sam im rekao: ’Dobro, ako sam uklet, onda me izlečite, molim vas!’ To je bila ta sitnica zbog koje sam ostao na životu!“

Amen uspeva da se nakon toga sakrije kod strica i na kraju uspeva i da pobegne u Bagdad. Tamo živi sve do danas. Otvoreno priča o traumama tokom vremena provedenog u Mosulu. Njegova umetnost je za njega, kaže, poput terapije: „Umetnost i kultura su lek za mozak i dušu. Nekakva tableta to ne može da izleči.“

Mosul je oslobođen julu 2017, IS je oteran. Više hiljada ljudi stradalo je tokom ofanzive protiv terorista. Veliki delovi tog milionskog grada su uništeni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android