Medlin Korbel Olbrajt, rođena Mari Jana Korbelova, položila je zakletvu kao prva žena državni sekretar nakon što je Bil Klinton ponovo izabran 1997. Profesorka politike se ranije proslavila kao spoljnopolitički savetnik raznih demokratskih predsedničkih kandidata. Tokom njegovog prvog mandata, Klinton ju je imenovao za ambasadorku SAD u UN 1993.

Olbrajtova, koja je pored engleskog i češkog govorila francuski, ruski, srpski i poljski, ostvarila je rekordan broj putovanja u inostranstvo još u prvoj godini kao državna sekretarka SAD. Njeno imenovanje u Evropi je primljeno uglavnom pozitivno – u nadi da će imati posebno interesovanje za Centralnu i Istočnu Evropu i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

Utrla put za žene na političkim funkcijama

„Mnogi ljudi tada nisu mogli ni da zamisle da će žena moći da radi ovaj posao", rekla je Olbrajtova. Ona je takođe zaslužna što je rekla da u paklu ima mesta za žene koje ne pomažu drugim ženama. Uprkos političkim razlikama, Olbrajtova je bila prijatelj sa budućom republikanskom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, koja je studirala sa Olbrajtinim ocem, Džozefom Korbelom.

Spoljnopolitički prioriteti Olbrajtove uključivali su njenu posvećenost bliskoistočnom mirovnom procesu, boljim bilateralnim odnosima sa Kinom i Rusijom i širenju NATO na istok. Ona je zauzimala tvrd stav protiv Sadama Huseina u Iraku i Slobodana Miloševića u Srbiji.

U sukobu oko Kosova 1999. Olbrajtova se zalagala za operaciju NATO protiv Srbije, čak i bez mandata UN, kako bi se okončao masakr albanske manjine. Za to vreme upoznala je i nemačkog ministra spoljnih poslova Jošku Fišera, koji joj je kasnije postao prijatelj.

Olbrajtova je podržala Hilari Klinton u predsedničkoj kampanji 2016. rekavši: Kandidatkinja demokrata biće „izvanredna". Posle poraza Hilari Klinton, Olbrajtova se nije suzdržavala u kritikama predsednika Donalda Trampa. On nema jasnu poruku i „nepredvidiv je", rekla je Olbrajtova u aprilu 2020.

Posle izbora Trampovog izazivača Džozefa Bajdena, osetila je veliko olakšanje. „Poznajem Džoa Bajdena veoma dobro", rekla je Olbrajtova pre nego štp je on preuzeo dužnost: „Mislim da će revitalizovati naše odnose sa drugim narodima. On ima sposobnost da to uradi."

Diplomatija broševima

Olbrajtova je bila poznata po tome što je prenosila poruke preko svojih broševa - čak im je posvetila jednu od svojih. Počelo je kada ju je iračka štampa nazvala „zmijom otrovnicom" 1994. Prilikom sledećeg susreta, nosila je broš sa zlatnom zmijom.

Kasnije je razvila čiitav sistem: leptiri, baloni ili cveće signalizovali su pozitivno raspoloženje, insekti (npr. osa prilikom razgovara sa palestinskim liderom Jaserom Arafatom) su bili loš znak.

Posle završetka karijere, Olbrajtova je ispričala o susretu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je nešto rekao o njenom brošu sa tri majmuna (ne čuje, ne vidi, ne govori), pa se naljutila i kritikovala rusku politiku u Čečeniji.

Kada je Bila Klintona u januaru 2001. zamenio republikanski predsednik Džordž V. Buš, a Olbrajtova takođe više nije bila ono što je bila - njen bivši nemački kolega joj je odao počast: „Medlin Olbrajt je fascinantna politička ličnost i postala je moja dobra prijateljica", rekao je Joška Fišer na rastanku.

Ali Olbrajtvoa je nepogrešivo jasno stavila do znanja da ne razmišlja o potpunom odustajanju od spoljnopolitičkih pitanja. „Neću se povući u četiri zida", obećala je Olbrajtova, koja je skovala termin za SAD kao „nezamenljivu naciju".

To je odmah dokazala  - kada je pozvala svog naslednika Kolina Pauela da otputuje na Bliski istok radi mirovnih pregovora umesto da se oslanja na telefonsku diplomatiju. Ona je kritikovala rat u Iraku kao „najveću katastrofu naše spoljne politike, goru od Vijetnama". Moralni autoritet SAD trpeo je zbog skandala - mučenjem u zatvoru Abu Graib. „Bušova politika je ozbiljno narušila reputaciju i demokratiju SAD", rekla je Olbrajtova.

Iznenađujuća porodična istorija

Medlin Olbrajt, koja je odgajana kao katolkinja i kao devojčica želela da bude sveštenica, saznala je za svoje jevrejske korene i rođake koji su ubijeni u Holokaustu tek kada je bila u kasnim 50-im.

Svoju porodičnu istoriju zapisala je u knjizi „Zima u Pragu”: Olbrajtova je rođena 15. maja 1937. u češkoj prestonici. Otac joj je bio diplomata - kada je bila mala preselili su se u London i tamo živeli tokom Drugog svetskog rata. Povod je bila invazija nemačkog Vermahta u Prag.

Posle rata porodica se vratila u Prag, ali je ponovo pobegla nakon što su komunisti preuzeli vlast – u SAD. Olbrajtova je 1957. uzela državljanstvo SAD - počela je njena karijera.

Nakon penzionisanja, podržala je američkog predsednika Baraka Obamu u njegovom savetodavnom timu za spoljnu politiku, osnovala globalnu konsultantsku firmu „Olbrajt Stounbridž grupa” i predavala na Univerzitetu Džordžtaun. Obama joj je 2012. uručio medalju slobode, koja se dodeljuje pojedincima koji su dali značajan doprinos „bezbednosti ili nacionalnom interesu Sjedinjenih Država, miru u svetu ili kulturnim ili drugim značajnim javnim ciljevima”.

Medlin Olbrajt umrla je u 84. godini od raka, okružena porodicom i prijateljima, saopštila je njena porodica. Njenom smrću Sjedinjene Države su izgubile važnu političaraki i diplomatkinju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.