I više od 30 godina nakon završetka rata u Bosni i Hercegovini (1992-1995) Srebrenica ostaje simbol njegove okrutnosti – a nijedno ime nije tako povezano s genocidom u tom malom istočnobosanskom gradu kao ime tadašnjeg komandanta vojske bosanskih Srba, Ratka Mladića.

Iako je grad bio proglašen za zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija, snage bosanskih Srba su ga napale. U samo nekoliko dana u julu 1995. proterale su žene i decu, i ubile više od 8.300 nenaoružanih, pretežno bošnjačkih dečaka i muškaraca – po direktnoj Mladićevoj naredbi, kako je pokazalo suđenje pred Haškim tribunalom.

Bio je to najveći masakr u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu okvalifikovao ga je kao genocid.

Ali, ICTY bivšem generalu nije na teret stavio samo genocid u Srebrenici: pod njegovim zapovedništvom već na samom početku rata započela je i višegodišnja opsada Sarajeva. Grad je više od 40 meseci bio izložen granatiranju i teroru snajpera, pri čemu je poginulo oko 11.000 ljudi, među njima više od 1.600 dece.

Mladić je zvanično tvrdio da napada isključivo vojne ciljeve, ali brojni izveštaji i presretnuti razgovori radio-vezom upućuju na to da su ciljano napadani i civilni objekti i stambena područja.

„Balkanski krvnik“

Mladić, kojeg su međunarodni mediji nazivali i „balkanski krvnik“, kao jedan od glavnih odgovornih za ratne zločine i genocid tokom rata u Bosni, 2017. godine osuđen je pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor. U četiri ratne godine u Bosni i Hercegovini ubijeno je oko 100.000 ljudi, a 2,2 milijuna je proterano.

Mladić je uvek odbacivao svaku odgovornost. Sebe je video kao osvetnika Srba za vekovnu tursku vlast na Balkanu, a bosanske muslimane, Bošnjake, smatrao je njihovim direktnim potomcima. Pred svojim vojnicima nazivao ih je „Turcima“ i prema njima nije pokazivao milost. „Granice se uvek povlače krvlju, a države se obeležavaju grobovima“, izjava je koja mu se pripisuje.

Iako je formalno bio podređen političkom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, Ratko Mladić imao je znatan uticaj unutar njihovog rukovodstva. Nikada nije bio samo običan vojnik – u ratu u BiH on nije sledio komande, već ih je izdavao.

Karijera u jugoslovenskoj vojsci

Na vrhuncu karijere general-pukovnik Ratko Mladić bio je vatreni srpski nacionalista. Ali, karijeru je započeo kao uvereni komunista. Rođen 1943. u istočnoj Bosni, imao je dve godine kada su njegovog oca, partizana, ubile fašističke ustaške jedinice – gubitak koji se često navodi kao presudan za kasnije oblikovanje njegovog svetonazora.

Rano se odlučio za vojnu karijeru. Pohađao je Vojnu akademiju u Beogradu i vaćio za ambicioznog i disciplinovanog – školovanje je završio kao najbolji u klasi. Rano je napredovao u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, koja je dugo smatrana jednom od najstabilnijih institucija višenacionalne socijalističke države.

Srpski nacionalista

Početkom rata u Hrvatskoj u junu 1991, kada su se Srbi u Hrvatskoj uz snažnu podršku iz Srbije pobunili protiv hrvatske nezavisnosti, njegov stav iz temelja se promenio.

Kao pukovnik JNA, Mladić je postao komandant 9. korpusa u Kninu. Zadatak mu je bio da organizuje srpske paravojne snage i podrži ih u borbi protiv hrvatske nezavisnosti. Pod njegovom komandom bombardovani su Šibenik i Zadar, a hrvatsko stanovništvo proterano iz okolnih mesta.

U maju 1992. preuzeo je istu ulogu u Bosni i Hercegovini: u međuvremenu unapređen u generala, postao je vrhovni komandant vojske bosanskih Srba i nastojao je da uspostavi teritorijalnu vezu između područja pod srpskom kontrolom na istoku i zapadu Bosne.

Lično je naredio opsadu i bombardovanje Sarajeva – uz Srebrenicu jedan od glavnih simbola brutalnosti rata u BiH.

Bekstvo, hapšenje i presuda

Nakon završetka rata, Mladić je optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Godinama je izbegavao hapšenje. Uz pomoć mreže pokrovitelja iz redova vojske i politike u Srbiji, dugo je živio u ilegali, a povremeno se i javno pojavljivao.

Uhapšen je tek 2011, nakon 16 godina bekstva i pod sve većim međunarodnim pritiskom.

Suđenje u Hagu trajalo je ukupno 523 dana. Svedočilo je gotovo 600 svedoka, a analizirani su brojni dokumenti i dokazi. Godine 2017. prvostepeno je osuđen na doživotni zatvor – između ostalog za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Godine 2021. žalbeno veće potvrdilo je presudu. Time je pravno utvrđeno da je bio jedan od glavnih odgovornih za zločine u ratu u Bosni i Hercegovini.

Ratni zločinac pretvoren u heroja

Na međunarodnom nivou presuda je ocenjena kao istorijska. Predstavnici Ujedinjenih nacija smatrali su je porukom da se odgovornost može tražiti i decenijama nakon zločina. Za mnoge preživele i porodice žrtava bila je to kasna, ali važna potvrda njihove patnje.

Istovremeno, Mladić je do kraja života nije izrazio ni žaljenje za žrtve, niti je preuzeo odgovornost za zločine. Tokom suđenja tvrdio je da je nevin, optužbe je nazivao „odvratnim“, a tribunal „sotonističkim“.

Slično razmišljaju i mnoge njegove pristalice u Srbiji i Republici Srpskoj. Dok ga međunarodna zajednica smatra ratnim zločincem, njegovi pobornici ga i dalje vide kao branioca srpskih interesa, nazivaju ga herojem i slikaju murale s njegovim likom po zidovima zgrada.

Dok je bio u bekstvu, Mladić je pretio progoniocima da uvek nosi kapsulu sa otrovom sa sobom i da ga neće uhvatiti živog. Ali tu kapsulu nikada nije iskoristio, a u zatvoru je preživeo i nekoliko moždanih udara.

Sada je Mladić preminuo u 85. godini u bolnici zatvora u Hagu.