Dojče vele: Neko bi rekao da je skandal sa seksualnim zlostavljanjem žena i dečaka u Centralnoafričkoj Republici, za šta su navodno odgovorni pripadnici Plavih šlemova, izolovan slučaj. Koja su vaša iskustva koja ste imali tokom rada u misiji Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini, krajem devedesetih godina prošlog veka?

Ketrin Bolkovac: Ono što se dešavalo žrtvama krijumčara ljudi u BiH krajem prošlog i početkom ovog veka, slično je skandalu koji je otkriven u Centralnoafričkoj Republici – posebno zbog toga što se na meti zlostavljanja našla ranjiva populacija stanovništva, zlostavljanje su vršili pripadnici organizacije koja je oformljena da bi zaštitila te ljude, ali i zato što se stalno pokušava da se prikriju skandali u koje su umešane UN. Oni koji pokušaju da razotkriju te stvari, bivaju uklonjeni iz misija i dobijaju otkaz. Sa zbivanjima u Centralnoafričkoj Republici upoznala sam se protekle godine kada sam sarađivala s jednom organizacijom, članicom takozvane Code Blue kampanje. Cilj te kampanje jeste da se pronađe najbolji način da se prekine ta kontinuirana praksa unutar UN, i da se članovima međunarodnih misija oduzme imunitet. Gledanje kroz prste posle takvih skandala, od UN je na kraju napravilo jednookog monstruma koji stalno pokušava da spreči istrage onoga što čine članovi misija.

Šta ste otkrili tokom Vašeg rada u Bosni i Hercegovini?

Otkrila sam mnoge slučajeve seksualnog zlostavljanja i učešća u krijumčarenju ljudi, ali ti slučajevi nikada nisu procesuirani. Mlade devojke iz Rumunije, Ukrajine, Moldavije i drugih istočnoevropskih zemalja dovođene su da bi služile kao seksualne robinje za pripadnike misija UN i stranih mirovnih snaga. U te slučajeve umešani su mnogi oficiri iz SAD, Pakistana, Nemačke, Rumunije, Ukrajine, kao i članovi organizacija koje su delovale unutar BiH na osnovu ugovora s vladama drugih zemalja, te lokalni kriminalci. Istražiocima nikada nije bilo dozvoljeno da sprovedu istrage do kraja, osumnjičeni su odmah povučeni iz BiH ili su premeštani u druge misije. Spomenute mlade žene bi jednostavno bile vraćene u zemlje iz kojih potiču.

Da li su članovi misije UN znali da su te devojke žrtve krijumčarenja ljudi (human trafficking)?

Termin „human trafficking“ nije bio termin koji je krajem 1999. i početkom dve hiljaditih bio u širokoj upotrebi. Mislim da je većina oficira UN verovala da se radi o prostitutkama. Međutim, one su krijumčarene u BiH, mislile su da dolaze na rad, ali su potom silom primorane da pružaju seksualne usluge.

Da li se za to znalo i u višim krugovima misije Ujedinjenih nacija u BiH?

Naravno da se znalo, jer sam im ja slala svoje izveštaje. Sve to je odlično dokumentovano. Mnogo vrlo visokih zvaničnika UN znalo je za to, sve do samog Žaka Klajna, koji je bio na čelu misije UN u Bosni i Hercegovini.

Da li su protiv službenika UN koji su bili umešani u to i koji su potom premešteni ikada bile podignute optužnice?

Ne, nikada. Do optužnica nije došlo jer nikada nije bilo dozvoljeno da se istrage sprovedu do kraja. To je bio i razlog zbog kojeg sam ja dobila otkaz i zbog kojeg sam morala da napustim BiH – jer sam uporno pokušavala da istražim te slučajeve. Posle toga sam britansku kompaniju „DynCorp“ koja me angažovala u BiH, tužila pred sudom u Londonu i dobila sam parnicu jer mi je otkaz uručen iz izmišljenog razloga.

Da li je po „DynCorp“ bilo nekih negativnih posledica u poslovima s UN nakon što je sud potvrdio da ste dobili otkaz samo zbog toga što ste pokušali da istražite spomenute slučajeve?

Ne, nikakvih. Ujedinjene nacije su nastavile da koristi usluge te kompanije, američka vlada nastavila je da sklapa ugovore s njom. „DynCorp“ je postajao sve veći iz godine u godinu.

Šta su mogući uzroci takvog ponašanja oficira UN u mirovnim misijama?

Mislim da je uzroka mnogo. To je delimično zato što ljudi gube svoje predstave o moralu jer se nalaze 5.000 kilometara od kuće i misle da ih niko nikada neće uhvatiti u tome šta rade. A onda shvate da, čak i ako ih uhvate, to neće imati nikakvih posledica.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun nedavno je imenovao ekspertkinju za bezbednost Džejn Hol Lut koja bi trebalo da koordinira napore da se razjasne slučajevi u kojima se članovi misija UN optužuju za seksualno zlostavljanje. Nakon svega ovoga što ste prošli, verujete li da su ti pokušaji verodostojni?

Ne verujem da je u proteklih 15 do 20 godina bilo verodostojnih pokušaja UN da se zaustavi seksualno zlostavljanje žena i dece u međunarodnim misijama. Ujedinjene nacije još uvek odbijaju da pošalju adekvatne timove istražilaca na teren i stalno pokušavaju da prikriju te stvari. Ono što rade jeste da o tome stalno pričaju, ali na tome i ostaje – samo na priči. Jasno je da će najviši funkcioneri UN radije pokušati da prikriju stvari kako bi spasili sopstvenu reputaciju, nego da učine pravu stvar.

Šta mora da se promeni u politici UN da bi se prekinulo sa seksualnim zlostavljanjem u međunarodnim misijama?

Mislim da stvari ne mogu da se promene sve dok se ne sprovede reforma na najvišem nivou, u menadžmentu koji se bavi međunarodnim misijama. U UN niko ne snosi odgovornost nizašta. Potezanje pitanja odgovornosti, prema sadašnjim propisima, leži u rukama zemalja-članica iz kojih dolaze službenici Ujedinjenih nacija. Sve dok zemlje-članice nisu u stanju da disciplinuju i pokrenu procese protiv pojedinaca koje šalju u misije, to neće učiniti ni UN. Ujedinjene organizacije su jednostavno otpisale pitanje discipline i odgovornosti. Ta organizacija oslanja se na to da će time da se pozabave zemlje-članice. Vreme je da zemlje-članice preduzmu poteze kako bi se zaustavilo ovo međusobno prebacivanje odgovornosti s jednih na druge.

Bivša inspektorka američke policije Ketrin Bolkovac sklopila je 1999. ugovor sa kompanijom „DynCorp Aerospace“ kako bi u okviru misije UN učestvovala u istragama o seksualnom zlostavljanju i kršenju ljudskih prava u posleratnoj BiH. Našla je dokaze da su u seksualno zlostavljanje umešani i neki službenici misije UN. Oni su potom premešteni na druge funkcije (neki u druge zemlje), a ona je dobila otkaz. O svom slučaju napisala je i knjigu po kojoj je 2010. snimljen i film „The Whistleblower“. Zbog svog rada u raznim humanitarnim projektima, Ketrin Bolkovac je 2015. bila nominovana i za Nobelovu nagradu za mir.