Irena Cukeva pokazuje zid na kojem je puno slika, a koje prekrivaju veliku rupu. Lak s radijatora se guli, vratnice se raspadaju. „Trenutno obnavljamo školu, ostalo nam je samo još nekoliko dana do početka“, rekla nam je ova direktorka nekoliko dana pred početak školske godine.

Školski udžbenici su u svakom slučaju bili uredno sortirani, a i neke učionice su već skoro gotove. Trebalo bi obnoviti i fasadu, premda stara boja i dalje dobro drži. „Vidite da su iscrtani kukasti krstovi, ispisane uvredljive poruke. To se tako često događa, da ne stižemo da očistimo zidove“, dodaje Cukeva. „To rade mladi iz ove četvrti koji ne idu u našu školu.“

Jer, 98 posto učenica i učenika u sofijskoj školi „Grigorije Camblak“ su Romi. Cukeva je već tri decenije ovde, bila je učenica, učiteljica, a poslednjih petnaest godina je direktorka. Seća se i drukčijih vremena. „Početkom 2000-tih prihvaćen je novi zakon koji je roditeljima dopuštao da sami odaberu školu za svoje dete. Naša škola je bila privlačna romskoj deci iz susedne četvrti, ali su zato drugi roditelji iz naše četvrti poslali svoju decu u druge škole, bliže centru.“

Odbacivanje i mržnja

Vremenom se ova škola pretvorila u romsku školu. To nije jedini takav slučaj u Bugarskoj. Prema navodima Agencije za osnovna prava EU, udeo romske dece u Bugarskoj koja pohađaju čisto romsku školu povećao se za pet godina sa 16 na 29 odsto. To je najveći postotak od devet zemalja južne i istočne Evrope koje su obuhvaćene studijom.

„Ne smemo decu odvajati prema etničkoj pripadnosti“, kaže Irena Cukeva. „Svojoj deci uvek objašnjavam: svi smo mi Bugari jer smo rođeni u Bugarskoj.“

Predrasude prema Romima u Bugarskoj su vrlo raširene dok politika često podgrejava ionako već usijanu atmosferu. U jesen 2017. je Valeri Simeonov, predsednik Nacionalnog fronta za spas Bugarske, osuđen zbog govora mržnje. On je Rome označio kao „arogantna, umišljena i divlja bića slična čoveku“, da dobijaju „socijalnu pomoć za decu koja se na ulicama igraju sa svinjama, a sa ženama se odnose da instinktom uličnih pasa“.

Ironično je da Valerij Simeonov ujedno predsednik nacionalnog Veća za integraciju manjina. Protiv takve politike izolacije bori se Irena Cukeva. Ona ima sreće da je podržava nastavnik Rosen Bogomilov. On je jedini član nastavnog kolektiva koji je Rom u njenoj školi – i uzor deci. Ali, njegov put do posla bio je težak.

„Nakon što sam 2013. diplomirao počeo sam da se javljam na konkurse po školama ovde u Sofiji. Pozivan sam, istina, na razgovore, ali uvek su me odbijali“, priča on za DW. Neke škole su mu jasno dale do znanja da je odbijen zato što je Rom.

Direktorka Irena Cukeva bila je jedina koja je htela da ga primi. I to raširenih ruku i puna očekivanja. Već pet godina od podučava istoriju i geografiju, a od nedavno je i zamenik direktorke.

Rešenje: Škola za sve

Rosen Bogomilov je uspeo jer nikad nije prestao da radi na ostvarenju svoga sna da postane nastavnik. Ali, teško da će njegovim učenicama i učenicima biti lakše nego njemu. On zna da se u bugarskom društvu mora još puno toga promeniti.

„Integracija će uspeti tek onda kad ne bude više četvrti u kojima pretežno žive romske porodice, kad svi budu zajedno živeli, kad ne bude segregacije u školama, kad svi budu zajedno pohađali nastavu. Tek tada će se promeniti odnos na obema stranama“, dodaje Bogomilov.

Rosen Bogomilov i Irena Cukeva žele da kroz obrazovanje pruže romskoj deci važan temelj za budućnost. Već deset godina Cukeva nudi i odraslima mogućnost da završe školu. Prošle godine je to uspelo da uradi 82 odraslih. Najstariji je imao 60 godina.

Od ove godine planiraju da zaposle posrednika koji će se brinuti i oko socijalnih problema romske dece i stvarati most između romskih porodica i škole. „Nekad deca ne dođu u školu jer zimi jednostavno nemaju prikladnu obuću“, kaže Cukeva. Zato ona već godinama skuplja odeću i obuću kako bi i tako pomogla onim najsiromašnijima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android