Školsko zvono zazvoniće i ovog prvog septembra u školama u Srbiji. Za neke po prvi put. Ali, za nastavnike i učitelje koji ga godinama slušaju, ono će možda zvučati nešto drugačije. Nova školska godina donosi sa sobom i brojne nedoumice pa i strahove, pre svega zato što je prethodna naglo prekinuta nakon masovnih ubistava u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

-pročitajte još: „Neka deca spremna na razgovor, neka još uvek ćute“

U cilju prevencije nasilja, Vlada Srbije usvojila je set zakona koji će se pred Skupštinom naći ove jeseni. On previđa formiranje manjih odeljenja, kao i to da će ocene iz vladanja ulaziti u prosek ocena od drugog razreda osnovne škole. Ujedno, učenik može biti udaljen sa nastave minimum pet radnih dana u slučaju teže povrede obaveza. Predviđa se i mogućnost društveno-korisnog rada i angažovanja učenika u okviru pojačanog vaspitnog rada, skraćivanje rokova za pokretanje disciplinskog postupka u slučajevima teže povrede obaveza, kao i obavezu intenzivnije saradnje i komunikacije svih ustanova koje se bave zaštitom od nasilja.

Šta donose Smernice Ministarstva prosvete?

Pre usvajanja tog seta zakona, a samo par dana pre prvog zvona, školama su od Ministarstva prosvete stigle tzv. Smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama. Jedna od novina u njima jeste da će se u prve dve nedelje razgovarati sa učenicima na zadate teme o toleranciji i prihvatanju različitosti. Uvodi se i novi izborni predmet za učenike od petog do osmog razreda osnovnih škola pod nazivom: „Vrline i vrednosti kao životni kompas“.

-pročitajte još: Štampa na nemačkom: „U Srbiji je pukla brana za nasilje“

Za srednje škole tu nema previše novina, ocenjuje direktor Ekonomske škole u Nišu Vladimir Kuzmanović. Prvi školski dan proći će, kaže, neformalno, a druga radna nedelja u razgovorima na zadate teme o empatiji, toleranciji i multikulturalnosti. U trećoj nedelji, đaci će imati inicijalne testove iz svih predmeta koji se neće ocenjivati, a koji bi trebalo da pokažu šta su učenici zapamtili iz prethodnog gradiva.

„Suštinski, nema puno promena oko dolaska u školu i nastave“, kaže direktor Kuzmanović za DW. „U nastavi je promena to da prvih 15 dana škole neće biti ispitivanja i ocenjivanja. Promene su i u povećanoj bezbednosti u školama. Sada će policajci biti celog dana u školi, i nakon nastave, pa će znatno više pratiti dešavanja oko škole nego do sada.“

Prilična pometnja zbog novog predmeta

U osnovnim školama je ipak malo drugačije. Novi izborni predmet, „Vrline i vrednosti kao životni kompas“, uneo je priličnu pometnju među prosvetnim radnicima, ali i među roditeljima. Taj predmet bi, prema Smernicama, trebalo da predaju razredne starešine.

Škole su, međutim, različito pristupile uvođenju tog izbornog predmeta. „Mi smo već izbor tih izbornih predmeta izvršili na roditeljskim sastancima na kraju prošle godine, a pre toga na Savetu roditelja, i podelili kolegama ko će šta da radi. Da ne bismo uneli dodatnu pometnju u svim tim planovima, mi smo sada odlučili da sadržaj novog predmeta samo implementiramo u postojeće projekte koje imamo u školi“, kaže za DW Dušica Tričković, direktorka niške Osnovne škole „Radoje Domanović“.

Inicijalni testovi i ambijentalna nastava

Škola kojom ona rukovodi već dugo ima brojne inicijative i projekte kojima unosi novine u školskoj nastavi, pa one iz Smernica, ili iz novih prosvetnih zakona, nisu baš potpuna novost za tu školu. Mobilne telefone su, na primer, ukinuli još 2018. godine. Imaju i brojne vannastavne aktivnosti, poput plesa, keramičke radionice ili kluba za učenje.

O tim vannastavnim aktivnostima, ali i o tzv. „ambijentalnoj nastavi“, u Smernicama se dosta govori. Pritom je školama ostavljeno da se same oko njih organizuju.

„Svaka škola ima 30 odsto autonomije i mi je na najkvalitetniji mogući način koristimo“, kaže Tričković. „Daje nam se sloboda da budemo kreativni i inovativni, da sve moguće resurse koje imamo iskoristimo. Svi ti projekti kod kojih vidimo napredak za decu, za nastavnike, za školu, mi to zadržimo.“

Za direktorku Tričković, najveća novina su u stvari inicijalni testovi, kojih će sada biti iz svih predmeta. „Osim toga, biće novina i to što će ove prve nedelje radionice obuhvatati učenike iz više odeljenja. Znači da će biti više druženja, više saradnje i razvijanja razrednog zajedništva. Kod nas su se i odeljenske starešine osmog razreda već dogovorile o ambijentalnoj nastavi, odnosno da većinu časova održe u niškoj Tvrđavi, u muzeju, na Čegru, onoliko koliko nam vremenske prilike budu dozvolile“, kaže Dušica Tričković.

Sindikat „Nezavisnost“ kritikuje mere Vlade i Ministarstva

Istovremeno, u granskom sindikatu prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ ocenjuju da su, pored Smernica i seta prosvetnih zakona, za istinsko ozdravljenje neophodne sveobuhvatne mere u celom društvu – od smanjivanja nasilja u javnom prostoru i na internetu, pa do onog u porodici i na ulici. Smatraju da je to što se očekuje da se nasilje smanji samo kroz rad u školi, „uvod u još jednu satanizaciju nastavnika koji navodno ne rade valjano svoj posao“.

Iz sindikata za DW naglašavaju da su odgovorni nastavnici i do sada obavljali svoju vaspitnu ulogu u komunikaciji sa učenicima, kontinuirano, tokom čitave školske godine, a ne koncentrisano, u prvim danima ili sedmicama.

„Sada obaveze iz Smernica moraju da se (d)opišu u planovima, što podrazumeva povećanje administracije. Smernice su farsa da je nešto rađeno od nasilno prekinute prošle, do konfuzno pripremljene nove školske godine“, kritikuju iz sindikata „Nezavisnost“.

A o uvođenju novog izbornog predmeta u osnovne škole kažu da će to možda i pomoći nastavnicima u školi s malim brojem učenika kako bi dopunili normu, ali je to, smatraju, novo opterećenje za decu. „Nevolja je, međutim, u tome što, umesto da sadržaji budu inkorporirani u sve predmete, sada su vrline i vrednosti srozane na nivo neobaveznosti i izbornosti. Šta time poručujemo deci“, pitaju se u sindikatu.

Dodaju još i da je policija u školskom dvorištu mera kojom se „neuspešno zastrašuju nastavnici – da ne pripremaju štrajk i sl, a manje je to mera koja uliva (straho)poštovanje kod đaka“. To ujedno „izaziva dodatni trošak iz budžeta, koji je mogao biti preusmeren na kvalitet nastave, ako u Ministarstvu prosvete već nisu voljni da povećaju platu nastavnicima“, zaključuju iz sindikata „Nezavisnost“.

Prvi septembar u školi „Vladislav Ribnikar“

Suočavanje sa strahovima će u svakom slučaju biti najveće za đake, roditelje i nastavnike u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“. I ona će ovog petka početi sa radom i redovnom nastavom.

Škola u kojoj je se dogodila nezapamćena tragedija sada je „sanirana i adaptirana“. Ranije je bilo najavljeno da će biti potpuno renovirana, a i da će deo škole postati memorijalni centar.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.