Samit G7 centralna je predstava na globalnoj sceni. Ove godine održava se od od ponedeljka do srede (15. do 17. juna) u francuskom Evijanu, na obali Ženevskog jezera. Francuzi trenutno predsedavaju tom uglednom grupom „sedam vodećih industrijskih zemalja sveta“. To takođe znači da će se Evropljani ponovo susresti s Donaldom Trampom, veoma nepredvidljivim američkim predsednikom. Zemlje G7 su SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Japan, Kanada i Italija.

To su moćne industrijske zemlje, zbog čega samit G7 uvek podrazumeva i maksimalne mere obezbeđenja – zbog straha od masovnih protesta. Neki su već održani u Evijanu. Dnevni red fokusiraće se na pitanja kao što su globalni migracioni tokovi, zaštita klime ili jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih – a ponekad i na militantne proteste zbog tih pitanja. To podseća na događaje sa istog mesta samo iz 2003, kada je tokom samita – tada je to bio sastanak G8, jer je učestvovala i Rusija – u Evijanu zabeležen veliki broj pljački prodavnica. Šteta koja je tada naneta iznosila je desetine miliona evra.

Format G7 je krug liberalnih demokratija

Uoči ovogodišnjeg samita ponovo je aktuelizovano pitanje da li taj format – pokušaj navodno najmoćnijih svetskih lidera da na miru i bez obaveza razgovaraju o ekonomskim pitanjima – zaista odražava trenutni odnos snaga? Nova supersila, Kina, nije na primer uključena.

Dijana Panke, profesorka političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, kaže za DW da ona i dalje smatra da je taj format prikladan: „Format G7 uspostavljen je kao neformalni sastanak tada ključnih industrijskih zemalja koje su delile liberalno-demokratsku orijentaciju – a Kina ne spada u tu kategoriju.“ Rusija je primljena nakon završetka Hladnog rata, jer se, barem u početku, obavezala na te vrednosti. Moskvu, međutim, od 2014. više ne pozivaju na sastanke grupe, a G8 je ponovo postala G7.

Panke ukazuje da je vrednost G7 i u temeljnim pripremama za sastanak – od strane ministara finansija i ekonomije u vezi s trgovinskim pitanjima ili od strane ministara za razvoj. Ministri finansija G7, na primer, intenzivno su se bavili ratom u Ukrajini: „Ključni aspekt bio je međusobno potvrđivanje njihovog stava o odbacivanja brutalne agresije Rusije na Ukrajinu“, podseća nemačka profesorka.

Ima li nade za mirovne pregovore o Ukrajini?

Sudbina Ukrajine biće glavna tema i u Evijanu. Izvori iz nemačke vlade ukazuju na to da se vojna situacija u sukobu s Rusijom poslednjih meseci promenila. Nakon određenih uspeha, Ukrajina može da se nada da bi vrata ka mirovnim pregovorima s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom uskoro mogla da se otvore. Evropljani svakako žele da budu deo tog procesa. Francuski zvaničnici najavili su da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prisustvovati sednici G7 u utorak ujutru 16. juna, iako je ostalo nejasno da li će učestvovati putem video-linka ili lično.

Domaćin samita, francuski predsednik Emanuel Makron, još prošle nedelje je prokomentarisao: „Ovo je veoma važno za nas, jer je potrebno da ponovo postignemo konsenzus unutar G7 u vezi s podrškom Ukrajini.“ Drugim rečima, sukob u Ukrajini mora ponovo da privuče pažnju Donalda Trampa. U međuvremenu je i nemački kancelar Fridrih Merc u Bundestagu prošle nedelje izjavio: „Održivi mir može se postići samo pregovorima u kojima učestvuju Ukrajina, Rusija, SAD i Evropa – nema drugog načina.“

Samit pomeren zbog Trampovog rođendana

Druga ključna tema u Evijanu biće rat koji SAD i Izrael vode protiv Irana. Dijana Panke veruje da će većina zemalja G7 pokušati da ubedi Trampa da što pre okonča rat, mada je u međuvremenu i sam Tramp objavio da je okvirni sporazum postignut. 

Evropljani već dugo argumentuju da su teške posledice po ionako već oslabljenu globalnu ekonomiju: „Primarni cilj je postići konsenzus o važnosti ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza – osiguravanje njegove bezbednosti i besplatnog prolaza – kako se lanci snabdevanja ne bi dodatno poremetili.“

S obzirom na globalnu situaciju, francuski organizatori već mogu da smatraju uspehom to što je Tramp čvrsto potvrdio svoje prisustvo. Sastanak na Ženevskom jezeru je čak i pomeren kako bi Tramp u nedelju u SAD mogao da proslavi svoj 80. rođendan.

Američka strana naznačila je da želi da razgovara i o ekonomskom potencijalu veštačke inteligencije. Zato su Francuzi, između ostalih, pozvali i Sema Altmana, šefa softverske kompanije OpenAI, da dođe iz San Franciska i pridruži im se na Ženevskom jezeru.

Kao što je to bio slučaj na prošlogodišnjem samitu G7 u Kanadi, ni na ovom nema planova da svih sedam lidera potpišu zajedničku završnu deklaraciju. Umesto toga, cilj je postizanje dogovora o određenim temama. Svi se nadaju da ovom prilikom neće biti nikakvih trvenja s Donaldom Trampom. Američki predsednik je 2025. ranije napustio sastanak G7 u Kanadi.