Parodontitis, poznatiji kao parodontoza, je bakterijsko zapaljenje desni. Nasledni faktor, pušenje, loša oralna higijena ili pogrešan način pranja zuba, mogu da prouzrokuju stvaranje naslaga bakterija koje napadaju zubno meso. To zapaljenje često ostaje neotkriveno, jer ne izaziva bol. Primećuje se najčešće tek kada desni prokrvare.

Nemačko društvo za parodontologiju, pozivajući se na novu studiju, sada upozorava da bi parodontitis, slično kao i neke druge bolesti, trebalo smatrati faktorom rizika za težak oblika Kovida-19.

Istraživači su, koristeći elektronske medicinske dosijee, ispitivali tok bolesti kod 568 pacijenata u bolnicama u Kataru u periodu između februara i jula 2020. godine.

Prema studiji objavljenoj u stručnom časopisu na engleskom „Žurnal kliničke periodontologije" (Journal of Clinical Periodontology), pacijenti sa Kovidom-19 koji su imali parodontitis, morali su 3,5 puta češće da budu lečeni na odeljenjima intenzivne nege i 4,5 puta češće da budu stavljani na respirator. Takođe, oni su umirali gotovo devet puta češće od pacijenata sa zdravim zubima i desnima.

Bakterije iz usta prelaze na pluća

Naučnici su uočili da pacijenti sa parodontozom udišu bakterije koje tako iz usta ulaze u pluća i tamo izazivaju dodatno upale, posebno kod pacijenata koji su na respiratoru.

„To može da doprinese pogoršanju zdravstvenog stanja pacijenata sa Kovidom-19 i da poveća rizik od smrti", kaže autor studije Marijano Zanc. On zbog toga preporučuje da se, pre upotrebe respiratora, pacijentima koji imaju parodontozu usna šupljina dezinfikuje.

Prema Nemačkom društvu za parodontologiju, studija ukazuje na „važnost parodontalnog zdravlja u pogledu prevencije, a možda čak i upravljanja komplikacijama sa Kovidom-19". Lekari zato savetuju da se nega zuba i desni ne zanemaruje ni u vreme pandemije.

Rastvori za grgljanje bolji nego brzi testovi

Prema novoj studiji, rastvori za ispiranje usta ne samo da mogu da smanje rizik od infekcije koronom, već po svoj prilici i da spreče teži tok bolesti. Nemačko društvo za higijenu bolnica ih izričito preporučuje.

„Grgljanje dezinfekcionim sredstvima za grlo smanjuje koncentraciju virusa toliko da čovek više nije zarazan. Ako se primeni na vreme, može se očekivati samo blagi tok bolesti, ako do nje uopšte i dođe", kaže za „Bild" profesor higijene, dr Klaus-Diter Kastrov.

„Virucidni (uništavanje virusa) efekat ispiranja usta sredstvima kao što je Betaisodona naučno je dokazan i odnosi se i na korona-virus", tvrdi dr Kastrov naglašavajući da su ta sredstva efikasna i protiv bilo kog mutanta virusa.

„Ako se široko koriste, virucidna rešenja za ispiranje usta mogu bezbednije od brzih testova da doprinesu da lanac infekcije bude prekinut, a pandemija uskoro okončana. Političari to konačno moraju da shvate i da primene", kaže Kastrov.

Ipak, sredstva za ispiranje usta ili odgovarajuće sprejeve ne bi trebalo koristiti suviše često, jer iritiraju oralnu sluzokožu i tako mogu dugoročno da oštete oralnu floru. U svakom slučaju, važno je koristiti virucidne vode za ispiranje usta, a one se mogu kupiti u apoteci bez recepta.

idj (agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.