Jozef Vinkler (Josef Winkler) rođen je 1953. godine u Koruškoj (Kernten). Svoj prvi roman objavio je 1979. U njemu autor obrađuje svoje detinjstvo u jednom seoskom okruženju.

„Sveštenik sela rekao je da postoje stvari o kojima ne treba razgovarati. Zato sam ja imao još veću želju da govorim upravo o tim stvarima. Samo su me one interesovale.“

Razgovarati - to je bila velika potreba Vinklera. I kod kuće, Vinkler je bio šesto dete u jednoj seoskoj porodici. Tamo se po pravilu nije mnogo pričalo.

„Proveo sam nekoliko decenija sa svojom majkom i s njom razgovarao samo o onom najneophodnijem. Kada bih nešto pitao, ona je samo slegala ramenima. Tako je nastala moja čežnja za jezikom.“

O „tabu temama“ progovorio u svojim romanima

Tabu tema „smrt“, igra centralnu ulogu u romanima Jozefa Vinklera: „Maternji jezik“, „Groblje gorkih pomorandži“ - to su samo neka od njegovih dela. Vinklera ne inspirišu neke velike teme. Za njega je u prvom redu bitan zvuk jezika.

„Skoro da se ne usuđujem da pišem lirska dela. Za mene je to nešto najkomplikovanije. Ali, polazi mi za rukom da ponekad pišem lirsku prozu i pesme.“

Pored tema kao što su smrt i trauma, Vinkler se u svojim delima bavi i temom homoseksualnosti. Samoubistvo dvojice prijatelja bio je povod njegovog kasnijeg romana „Groblje pomorandži“.

Korak dalje od napornih motiva iz svog detinjstva, Vinkler odlazi u noveli „Natira Morta“ u kojoj opisuje rimsku svakodnevicu. Za to delo autor je 2001. godine dobio nagradu Alfred Dublin. Pored te, Vinkler je dobio još i niz drugih nagrada za svoja literarna dela.