Ne radi se o velikom novcu, ali je potez Brisela simboličan, može se shvatiti kao signal za budućnost. Prvi put se uspostavlja direktna uzročno-posledična veza između poštovanja temeljnih vrednosti i direktnih finansijskih posledica.

„Zemlje članice moraju poštovati vrednosti EU i temeljna prava. Zato je odbačeno šest zahteva za finansiranje partnerstva među gradovima u koje su bili uključeni poljski gradovi koji su usvojili rezolucije o anti-LGBT zonama, odnosno porodičnim pravima", napisala je poverenica EU za ravnopravnost Helena Dali.

Još nije službeno poznato o kojim se gradovima radi, odnosno koji će gradovi ubuduće ostati bez novca EU za finansiranje partnerskih programa s drugim evropskim gradovima. Sudeći po pisanju medija radi se, između ostalog, i o gradu Tuhovu u okrugu Mala Poljska. Gradonačelnica tog gradića Magdalena Maržalek je u međuvremenu potvrdila: „Nemamo još službeni dopis, ali već sam informisala članove našeg Gradskog veća da nećemo dobiti sredstva EU."

I ona se protivila usvajanju „Rezolucije protiv LGBT-ideologije", ali na kraju su članovi Veća vladajuće poljske stranke PiS pobedili, oni imaju većinu. I već su usledile prve posledice – francuski Sen Žan de Braje je suspendovao partnerstvo s tim poljskim gradom.

Reakcije i iz Nemačke

I Nivegin iz Holandije je raskinuo partnerstvo s Pulavjem, gradom na istoku Poljske.
Poljski Novi Saz i Šverte na zapadu Nemačke su takođe partneri. Nemački grad je još u maju odlučio da 30-godišnja saradnja s Poljacima do daljnjeg „miruje".„Odluka Vašeg Veća kosi se s našim evropskim predstavama o raznolikosti društva a time i načela razumevanja naroda", napisao je tada gradonačelnik Švertea Dimitrios Aksorgos svom poljskom kolegi Ludomiru Handzelu. I on je bio takođe protiv usvajanje „Karte za porodična prava", rezolucije koja nije bila tako oštro formulisana kao ona u Tuhovu, ali i u ovom slučaju je Gradsko veće nadglasalo gradonačelnika.

Očekivane posledice?

Za Kristofa Šmizeka iz poljske stranke Levice finansijske posledice tih odluka nisu iznenađenje. Za njega je odluka Evropske komisije „prirodna posledica homofobno motiviranih mera u nekim komunama. Ili poštovanje ljudskih prava, vrednosti i evropski novac ili homofobija i nestašica novca – to je na kraju civilizacijski izbor", kaže naš sagovornik, koji i sam živi s jednim muškarcem.

Gradsko veće Tuhova će možda ipak revidirati svoju odluku, citira dnevni list Gazeta Viborža jednog poltičara iz tog mesta. Aktivist Pavel Preneta je objavio „Atlas mržnje" i tako dao svoj doprinos da poljske „LGBT slobodne zone" dođu u fokus (pa i međunarodne) javnosti, i to više nego što su to priželjkivali gradski oci. Taj virtuelni „atlas" na karti Poljske obeležava sve regije, gradove i opštine u kojima su usvojene razne deklaracije na ovu temu.

"Odluka iz Brisela može samo obeshrabriti druge opštine da ne donose takve odluke, a to bi onda bilo pozitivno", kaže on. „Ali mi ne možemo reći kako će reagovati oni koji su te rezolucije već usvojili. Bojimo se da će tamo porasti anti-EU raspoloženje."

Anti-LGBT retoriku ne zastupaju samo političari na nižim nivoima, već i najviši predstavnici države. Poljski predsednik Andržej Duda, kojeg podržava vladajući PiS, u samoj završnici nedavne predizborne kampanje žestoko se obrušio na LGBT nazvavši ga „neoboljševizmom". „Pokušavaju da nas uvere da su LGBT ljudi, ali to je ideologija." I baš kao u vreme socijalizma tu idologiju pokušavaju da utuve u glave odraslih i dece, dodao je Duda.

Konzervativni aktivisti

Pogotovo u regijama u kojima je Duda ostvario najbolje rezultate, dosta komuna je usvojilo anti-LGBT rezolucije. Iza umerenije varijante, takozvane „Karte porodičnih prava", u kojoj se brak definiše isključivo kao veza muškarca i žene - stoji konzervativno udruženje pravnika „Ordo Iuris".

U razgovoru za DW advokat Nikodem Bernaciak objašnjava da se radi o „sadržajnom odgovoru na rastući ideološki rat". Sam taj dokument, kaže on, ne sadrži nikakvu ideologiju, a u njemu se nigde ne spominje „LGBT". Cilj dokumenta je zaštita braka i podsticanje politike koja promoviše porodicu. Bernaciak dodaje da je zgrožen odlukom Evropske komisije i najavio je da će njegova organizacija od Komisije zatražiti uvid u to o kojim se komunama radi, odnosno da će zatražiti da joj se dostavi detaljno obrazloženje za odbijanje stavljanja novca na raspolaganje. Usvajanje deklaracija samo po sebi ne opravdava sumnju da se zaista radi o diskriminirsanju, argumentiuje ovaj pravnik.

I poljski ministar pravosuđa Zbignjev Ziobro govori o „protivpravnom" potezu Evropske komisije. Šef stranke Solidarna Poljska (nastala odvajanjem od PiS-a) je od premijera Moravijeckog zatražio „da interveniše kod Evropske komisije". Po njegovom mišljenju Brisel „vrši pritisak" na građane. Ziobro spominje „zadrte" poverenike Komisije, koji su „ideološki zadojeni" i pritom se poziva na EU-ugovore. „Evropska komisija i sve institucije EU su dužne da poštuju nacioalni identitet svake zemlje članice."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android