Film „Dolazak" (Arrival) dobio je Oskara za najbolji zvuk u kojem i jeste važna poenta filma (spisak svih dobitnika Oskara ovde). Zemlju posećuju vanzemaljci koji, izgleda, žele da komuniciraju sa ljudima. Problem je što se nikako ne razumemo. Dvanaest čudnih svemirskih brodova lebdi nad Montanom i američka vojska ima zadatak za lingvistkinju Luiz Benks (čiji lik tumači Ejmi Adams) – da nađe način da se sporazume sa došljacima. Savetnica za ovaj film bila je Džesika Kun koja predaje lingvistiku na Univerzitetu Mekdžil u Montrealu.

DW: Lik lingvistkinje deluje realno prikazano. Šta su bili najveći izazovi za Vas?

Džesika Kun: Deo mog rada na filmu bilo je čitanje različitih verzija scenarija o kojima sam se izjasnila kako bi se neki delovi menjali. Kod nekih mesta su mi veoma fino objasnili da se glavna holivudska publika ne sastoji od teoretičara lingvistike tako da nećemo moći da uradimo baš sve kako treba. Tako da sada mi, lingvisti, prvi put možemo da iskusimo kako se verovatno oseća fizičar kada gleda svaki naučnofantastični film. Mislim da su ukupno uradili dobar posao i da će lingvisti biti zadovoljni što je naše polje istraživanja predstavljeno na velikom platnu. Nije baš svaki dan profesor lingvistike heroj holivudskog filma. Mnoge stvari su ispravno predstavljene. Tako se insistiralo da komunikacija sa heptapodima (vanzemaljskom vrstom iz filma, prim. red.) mora početi od prostih stvari, da se ne može odmah komunicirati o kompleksnim pitanjima.

Kako ste Vi dospeli na film? Da li Vas je jednostavno neko pozvao?

Pa da. Bila je to slučajnost. Snimalo se ovde, u Montrealu, i prvo su se javili mom kolegi Morganu Sonderegeru. On se bavi zvučnim sistemima i jezicima pa je pomogao da se naprave vanzemaljski zvuci koje čujete na početku filma. Kasnije su hteli da se posavetuju sa nekim ko se bavi lingvistikom, ko je radio na malo istraženim jezicima tako što je išao na mesta gde se ti jezici i dalje govore – jer takvu biografiju ima i lik koji tumači Ejmi Adams – a to je baš ono što je moja oblast. Tako da ih je Morgan povezao sa mnom.

Ima li paralela sa poslom koji radite sa zemaljskim jezicima?

Važno otkriće lingvistike je da ljudski jezici imaju određene zajedničke karakteristike. Zvuče veoma različito i gramatička pravila odudaraju na mnogo načina, ali su mnogi temeljni principi svima zajednički. Kada, kao lingvista, radim sa ljudskim jezicima imam tu prednost – pokaži mi nekoliko rečenica tog jezika i moći ću već da dam prilično dobre procene kako funkcioniše taj jezik. Kada se radi o heptapodima, nema te startne prednosti. Nemamo pojma koliko vanzemaljski jezik može biti različit.

Ako bi sutra vanzemaljci sleteli u Montreal, da li biste Vi pokušali da stupite u kontakt isto kao što je urađeno na filmu?

Lingvista treba da povezuje zvuke – ukoliko je jezik govorni – ili simbole sa značenjima. Ako pokažete recimo na knjigu, pretpostavljam da ću od vas čuti reč „knjiga“. Treba početi od konkretnih stvari i onda ih lagano nadograđivati. Tako lingvisti rade kada su na terenu u monojezičkim situacijama – dakle tamo gde ne govorimo treći zajednički jezik sa onima sa kojima komuniciramo. Mislim da bi lingvisti tako radili i da se pojave vanzemaljci.

Jeste li ikada pomislili da ćete raditi na filmu koji je u igri za Oskara?

Nikada, bilo je to iznenađenje. Nisam nikada razmišljala o komunikaciji sa vanzemaljcima dok nisam dobila imejl od ekipe filma. Ali bilo je zabavno i korisno za lingvistiku jer je učinilo polje vidljivijim. Mislim da kao naučnofantastični film zaista dobro koristi fikciju da podstakne publiku da razmisli o velikim važnim pitanjima koja prevazilaze i jezička.