Svako drugo domaćinstvo u Berlinu ima samo po jednog člana. U gradu sa statusom savezne pokrajine već postoje službe za pomoć starijim osobama telefonom, profesionalno organizovane žurke za fizički kontakt sa drugim ljudskim bićima i Fejsbuk grupe za samopomoć.

A berlinski odbor Demohrišćana (CDU) kancelarke Angele Merkel sada traži da glavni grad ima – zvaničnog komesara za usamljenost.

„Neko mora sve da koordinira i za to je potrebno radno mesto sa punim radnim vremenom“, rekao je portparol CDU Majk Pen, objašnjavajući da više nije dovoljno da se time bave samo dobrovoljci. „Berlin, kao metropola koja raste mora da učini ovaj korak“, rekao je za on za javni servis RBB.

Usamljenost u gradu sa 3,6 miliona stanovnika

Prema izveštaju berlinskog dnevnika Tagesšpigel, prošle godine je 1.300 ljudi bilo uključeno u dobrovoljni rad u borbi protiv usamljenosti. To možda zvuči kao velika brojka, ali grad ima 3,6 miliona stanovnika i svake godine ih je sve više.

U istom članku piše da najmanje 300 ljudi godišnje umre u svojim stanovima a da to niko ne primeti – ponekad i nedeljama. Nije ni čudo što je Berlin u štampi i na društvenim medijima stekao nadimak „prestonica usamljenosti“.

Istraživanje koje je u maju sprovela Savezna vlada utvrdilo je da se od 2011. do 2017. godine za 15 odsto povećao broj Nemaca starosti između 45 i 84 godine koji su izjavili da se ponekad osećaju vrlo usamljeno.

Epidemija izolovanosti nije samo nemački fenomen. Velika Britanija još od 2018. ima ministra za usamljenost, imenovanog nakon što je studija utvrdila da se devet miliona Britanaca oseća usamljenim.

U to vreme Mark Robinson, šef neprofitne organizacije Age UK, rekao je da je „dokazano da je usamljenost gora za zdravlje od pušenja 15 cigareta dnevno i da ne mora da bude sastavni deo života starijih ljudi“.

Međutim, sve masovnija izolovanost je fenomen koji se zapaža u svim starosnim, rodnim i etničkim grupama. Opsežna studija koju je sprovela američka istraživačka firma Ipsos otkrila je da su u Sjedinjenim Državama najusamljeniji ljudi iz generacije Z – rođene krajem devedesetih i početkom ovog veka.

„Skoro polovina Amerikanaca (46%) izveštava da se ponekad ili uvek osećaju usamljeno“, pokazalo je istraživanje sprovedeno za kompaniju zdravstvenog osiguranja Cigna. „Generacija Z imala je najveći stepen usamljenosti, a najmanje su usamljeni stariji od 72 godine.“

Problem i na istoku

Usamljenost nije samo problem Zapada. U Japanu su već decenijama uobičajeni kafići u kojima rade hostese i mladići plaćaju da razgovaraju i ponekad da se maze sa ženama, da se šetaju ili da se pretvaraju da su par. A  sve je veći broj kafića sa muškim hostesama – u kojima se nude iste usluge, samo su tu klijenti žene.

U Kini je politika jednog deteta prouzrokovala takvu neravnotežu u populaciji da ima sve više izveštaja o trgovcima ljudima koji otimaju žene iz susednih zemalja poput Mjanmara da bi usamljenim mladićima u Kini obezbedili „supruge“.

Ne krivite društvene mreže

Društvena izolacija utiče na zdravlje i to je sve uočljivije. Američki nacionalni instituti za zdravlje kaže da rizici uključuju „visok krvni pritisak, srčane bolesti, gojaznost, oslabljeni imuni sistem, anksioznost, depresiju, pad kognitivnih sposobnosti, Alchajmerovu bolest – pa čak i smrt“.

Studija Cigna takođe je otkrila da usamljenost šteti karijeri, što dovodi do nižih plata i slabijeg napredovanja, između ostalog i zbog loše saradnje sa kolegama.

Mnogi vide uzroke u zamkama modernog života koje su stigle sa interentom, ali istraživači kažu da su uzroci zapravo dublji. U studija Cigne se navodi da se na osnovu podataka kao što su „nivo direktne interakcija među osobama, fizičko i mentalno zdravlje i ravnoteža između poslovnog i privatnog života – bolje može prognozirati usamljenost nego na osnovu podataka o korišćenju društvenih mreža“.

Bilo je teško utvrditi specifične uzroke ove krize usamljenosti, ali naučnici stručnog časopisa Psychology Today su rekli da je sve veći broj ljudi koji žive sami, kao u slučaju Berlina, jedan od mnogih faktora. Jer, čak i ako ljudi žive sa drugima, to ne mora da znači da nemaju osećaj društvene izolacije.

Poruka šefovima

Studija Cigna je kao jedno od rešenja predložila šefovima da na radnom mestu promovišu timski rad i angažovanje – to može dovesti do nekih osnovnih interakcija, poput razgovora, uspostavljanja kontakta očima i neposredne fizičke blizine sa drugima. A upravo to nedostaje usamljenim ljudima.

Berlinski CDU planira godišnji budžet u visini od 100.000 evra za finansiranje projekata za borbu protiv socijalne izolacije, navodi RBB.

Dok senat u Berlinu ne razradi i ne odobri taj plan, onima koji pate od osećaja usamljenosti psiholozi preporučuju da makar minimalno kontaktiraju sa ljudima u neposrednoj blizini, kao što su komšije, kolege, radnici u supermarketima… Savetuje im se i da provode vreme napolju i pronađu grupne aktivnosti u svom kraju.

A ako im je bas loše – onda treba razgovarati sa lekarom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android