Tokom dana – kad vetar snažno duva i kad sunce sija – Nemačka i druge zemlje često imaju više „zelene“ električne energije nego što je u tom trenutku zapravo potrebno. Međutim, trenutno postoji manjak kapaciteta baterija za skladištenje te energije za kasniju upotrebu. Pa prema tome, kad sunce zađe, mreže energijom često nastavljaju da snabdevaju – elektrane na gas, a ponegde još uvek i one na ugalj.

To će morati da se promeni, jer Nemačka ima za cilj da postigne klimatsku neutralnost do 2045, a cela Evropska unija do 2050. godine. Za tu energetsku tranziciju, kao i za održavanje stabilnih cena struje, neophodni su sistemi za skladištenje.

Iz obnovljivih izvora danas se proizvodi otprilike polovina električne energije koja se potroši u EU. Dodavanjem većeg broja velikih postrojenja za skladištenje, taj udeo mogao bi još više da poraste.

Prema podacima Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, veliki sistemi za skladištenje energije u baterijama širom EU trenutno imaju kapacitet od nešto manje od 14 gigavata. Proširenje tog kapaciteta u poslednjih nekoliko godina dramatično se ubrzalo. Dodatna 84 gigavata kapaciteta za skladištenje trenutno su ili u fazi planiranja ili već u izgradnji. Ti objekti trebalo bi da budu pušteni u rad u narednim godinama – što bi predstavljalo šestostruko povećanje trenutnog kapaciteta.

Prema istraživačkoj i analitičkoj agenciji Bloomberg New Energy Finance (BNEF), sličan trend se u narednih nekoliko godina očekuje i na globalnom nivou. Prognoze ukazuju da će se najveće povećanje skladištenja energije u baterijama velikih razmera dogoditi u Aziji – pre svega u Kini i Indiji. U samoj Evropi su Nemačka i Italija – zemlje koje proizvode izuzetno velike količine obnovljive energije – posebno značajna tržišta za rešenja za skladištenje energije u baterijama.

Sve je veći broj sistema za skladištenje i zbog konstantnog pada troškova. Cena litijum-jonskih baterija, na primer, poslednjih godina je padala za 20 odsto svake godine. Prema projekcijama Evropske komisije, očekuje se da će se cene baterija do 2030. prepoloviti u poređenju s nivoima iz 2022. godine.

Ulaganje u baterije može da stabilizuje cene struje

Ako se uzmu u obzir zajedno i mali kućni baterijski sistemi i veliki sistemi za skladištenje, onda se vidi da se ukupni kapacitet skladištenja u Evropskoj uniji u poslednje četiri godine povećao čak deset puta. Da bi se postigli klimatski ciljevi, taj kapacitet mora da se poveća još deset puta i da dostigne približno 750 gigavata. Evropa je, međutim, još uvek daleko od tog cilja.

Cena obnovljive energije posebno je niska tokom dana, a ponekad čak pada i ispod nule, zbog toga što postoji višak energije proizvedene od vetra i sunca. Rezultat toga je da se neke solarne i vetroelektrane isključuju na po nekoliko sati, što onda umanjuje profit proizvođača energije.

Cene rastu kada se uveče pokrenu gasne ili eventualno elektrane na ugalj, objašnjava Dirk Uve Zauer, profesor tehnologije elektrohemijske konverzije energije i sistema za skladištenje na Univerzitetu RWTH u Ahenu.

„Ako pogledate cene – na primer iz prošle godine – možete videti da je oko podneva, u proseku, struja koštala nešto više od 0,03 evra po kilovat-satu. Već u ranim večernjim satima to je bilo skoro 0,18 evra.“

Upravo je ta značajna razlika u ceni ono što investicije u sisteme za skladištenje čini ekonomski atraktivnim – pored njihovih ekoloških prednosti. To se pokazuje posebno sada, jer su cene gasa trenutno izuzetno visoke zbog sukoba u Ukrajini i Iranu.

U takvim okolnostima, svaka pojedinačna jedinica za skladištenje može pomoći da se skokovi cena svedu na minimum, kaže prof. Zauer i napominje da korist od toga dugoročno imaju i industrija i potrošači.

Međutim, širenje kapaciteta za skladištenje u Evropskoj uniji često koči sporo izdavanje dozvola, dugotrajne faze planiranja i značajno zaostajanje u povezivanju skladišta sa elektromrežom.

Priprema elektromreža za energetsku budućnost

Sistemi za skladištenje neophodni su i za privredu i za energetsku tranziciju.

„Svake godine trošimo približno 80 milijardi evra na uvoz energije. To stvara ogromnu zavisnost – zavisnost od koje nas mogu da nas oslobode obnovljivi izvori energije“, kaže Zauer i dodaje da je ključno da sistemi za skladištenje i elektromreže budu integrisani.

„To znači da solarne i vetroelektrane moraju biti uparene sa elektroenergetskim mrežama za lokalnu distribuciju, ali i sa sistemima za skladištenje za vremensku distribuciju. I jedno i drugo je apsolutno neophodno.“

Problem je, međutim, to što su elektromreže u Evropi često stare i više od 40 godina. Štaviše, one generalno još uvek nisu projektovane da apsorbuju velike količine lokalno proizvedene zelene električne energije i transportuju je tamo gde je potrebna. Nemačke i evropske elektromreže moraju da se modernizuju kako bi se obezbedila adekvatna povezanost za vetroturbine, solarne parkove i skladišta.

Prema podacima Evropske komisije, planirano je da se u to do 2030. godine uloži približno 580 milijardi evra.

Napredak je u nekim oblastima spor – i Nemačka tu nije izuzetak. Ona, na primer, već godinama planira izgradnju oko 16.000 kilometara novih dalekovoda, ali je do danas samo 20 odsto toga pušteno u rad. Pozitivna strana je što je nedavno postignut značajan napredak u vezi s povezanim procedurama izdavanja dozvola.

Širom Evrope, investicije sada dobijaju na zamahu – iako cilj od 580 milijardi evra do 2030. godine verovatno neće biti ostvaren. Prema podacima Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER), u 2024. je u distributivne mreže uloženo približno 35 milijardi evra. Predviđa se da će se do 2027. godine to popeti na 47 milijardi.

Iskoristiti kratkoročne krize za dugoročno planiranje

Prema različitim analizama, sukob sa Iranom mogao bi da ima dva različita efekta na širenje skladišta energije u baterijama i ulaganje u elektromreže – on potencijalno to može da uspori, ali i da ubrza.

Iako je sukob do sada imao samo ograničen uticaj na tržište skladištenja u baterijama – koje se proizvode prvenstveno u Kini – prema podacima BNEF, on povećava cene električne energije. Operateri postrojenja za skladištenje baterija mogu kratkoročno tu situaciju da iskoriste.

To, međutim, nije dovoljno za održiv rast, napominje nemački profesor Dirk Uve Zauer. „Takve privremene krize obično ne pružaju čvrstu osnovu za investicione odluke u vezi s proizvodima koji su namenjeni da ostanu u upotrebi dugi niz godina.“ Uprkos rastućim investicijama, on i dalje uočava znake nesigurnosti na tržištu.

Zauer je uveren da će do trenutka kada se postrojenja koja se trenutno planiraju zaista i izgrade i povežu na mrežu, sukob u Iranu odavno biti prošlost – zajedno s energetskom krizom i njenim visokim cenama gasa. Shodno tome, tvrdi on, potrebni su dugoročni politički ciljevi. „Na kraju krajeva, elektromreže se grade da traju narednih 40 ili 50 godina.“

Za države-članice EU, pored jasnih političkih signala, sve važniji postaje pristup litijumu, kao i drugim metalima neophodnim za proizvodnju baterija važniji. Zato EU, kroz svoju Strategiju za kritične sirovine, teži da poveća sopstvenu, domaću proizvodnju retkih zemnih elemenata, da smanji zavisnost od Kine i uspostavi nezavisne lance snabdevanja. Evropska unija, ujedno, ima za cilj i da podstakne reciklažu kritičnih sirovina.