„Tišina ponekad može da deluje sumnjivo. A u proteklih nekoliko nedelja utihnule su priče o vakcini Kjurvek (CureVac)“, piše „Zidojče cajtung“. „Ta tišina je toliko glasna jer je buka oko ostalih proizvođača velika.“

Zaista, o Fajzerovoj mRNK-vakcini razvijenoj u nemačkoj laboratoriji Bajontek u Majncu već mesecima se izveštava svakodnevno. Slično je i sa švedsko-britanskom AstraZenekom, ali i američkom vakcinom Džonson i Džonson. Te dve vektorske vakcine, u retkim slučajevima dovode se u vezu sa trombozom. Ne prestaju ni priče o tome da li će Evropska agencija za lekove (EMA) odobriti rusku, takođe vektorsku vakcinu, Sputnjik V.

Ali, šta je sa mRNK-vakcinom firme Kjurvek iz nemačkog Tibingena?

Odobrenje u junu?

Odobrenje očekujemo „na vreme“, poručuju iz te nemačke biofarmaceutske kompanije. Procedura za odobravanje vakcine pred EMA pokrenuta je sredinom februara. Više od 40.000 ljudi iz Evrope i Latinske Amerike trenutno učestvuje u „fazi 2b/3“ ispitivanja, a privremena analiza efikasnosti najavljuje se za drugi kvartal ove godine.

U firmi očekuju da bi EMA mogla da izda odobrenje početkom juna. Za neke to ide suviše sporo. Stručnjak za zdravstvo iz redova nemačkih Socijaldemokrata Karl Lauterbah, kaže: „Kod EMA to često traje predugo, to smo već videli na slučaju Bajonteka. Ako Kjurvek, kako se očekuje, radi dobro kao Bajontek ili Moderna, vakcinu bi trebalo odobriti i primeniti što pre“, rekao je Lauterbah za nedeljnik Špigel.

Lotar Viler, predsednik Instituta „Robert Koh“, ne misli tako. „Ne vidim potrebu za hitnim odobravanjem“, rekao je on prošle nedelje. U proteklih nekoliko meseci Nemačka je, kaže, „izabrala pravi put“ kada je reč o odobravanju vakcina jer se pažljivo proučavaju mogući neželjeni efekti.

S njim se slaže i nemački ministar zdravlja: „Podaci još uopšte nisu tu“, rekao je Jens Špan, zato nije moguće izdati dozvolu za Kjurvek po hitnom postupku.

Masovna proizvodnja – usko grlo?

Primer Bajonteka pokazuje da sporo odobravanje nije jedini faktor koji onemogućava brzu i masovnu imunizaciju. Drugo „usko grlo“ je proizvodnja.

Iz Kjurveka tvrde da su u poslednjih nekoliko meseci uspeli da formiraju mrežu partnera među kojima su giganti kao što su nemački Bajer i britanski GlaksoSmitKlajn. Oni bi trebalo da pokriju važne korake u proizvodnji vakcine čije je zvanično ime inače CvnCoV.

Proizvodnja u pogonu samog Kjurveka u Tibingenu počinje u drugoj polovini godine, „na naš sopstveni rizik“, kaže šef uprave Kjurveka Franc-Verner Has. Očekuje se da će se mreža partnera dodatno širiti i da će do kraja godine biti proizvedeno 300 miliona doza. Za sledeću godinu Kjurvek je korigovao prognozu sa 600 miliona na milijardu doza.

Firma pregovara sa vladama, ali i institucijama kao što je Kovaks, kaže Has. Potražnja za vakcinama daleko prevazilazi ponudu.

Prodaja mala, gubici veliki, potencijal ogroman

Prošle nedelje Kjurvek je objavio podatke za fiskalnu 2020. godinu: gubici premašuju prihode. Firma je prošle godine zabeležila prodaju od oko 49 miliona evra, što je gotovo tri puta više nego godinu dana ranije. Ali gubitak je bio oko 110 miliona evra. U firmi to objašnjavaju povećanim troškovima za istraživanje i razvoj vakcine.

Kasa firme je, međutim, puna: likvidnost je na kraju godine iznosila čak 1,3 milijarde evra. Mnogo novca se slilo kada je Kjurvek prošle godine izašao na berzu. Ove godine izdate su i nove akcije kojima je prikupljeno dodatnih 517,5 miliona evra.

Ukupna vrednost firme procenjuje se na čak 16 milijardi evra. S razlogom, smatraju berzanski eksperti. Prodaja Kjurveka sada jeste mala, a gubici veliki – ali je zato potencijal ogroman.

idj (sz, dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.