Opšti privredni slom je neizbežan, to je sasvim sigurno. Jer sve ukazuje na to. Stanje u Nemačkoj je previše dobro da bi bilo istinito. Najvažniji indeks nemačke berze DAX kreće se vrtoglavim visinama – najniža vrednost ove godine bila je 9.300 bodova, nivo koji je donedavno delovao nedostižno. Prognoze privrednog rasta i slični parametri već duže vreme se kreću nabolje. Za to vreme se bez mnogo buke zaključuju sporazumi o povišicama u različitim privrednim granama. One, doduše nisu vrtoglave, ali su ipak i više nego pristojne. Dalje: broj nezaposlenih u Nemačkoj nije bio na tako niskom nivou u poslednje 24 godine. I dalje se traži kvalifikovana radna snaga. Građani imaju više novca i spremni su da ga troše – na odmor, novi auto…

Nemačka je zapravo jedini pravi dobitnik krize u čitavoj zoni evra. Da je nekim čudom opstala nemačka marka, ona bi danas imala toliko veliko vrednosti da nemački izvoznici više ništa ne bi mogli da prodaju na svetskom tržištu. Doduše, istina je i da je Nemačka proteklih godina morala da prođe i kroz par bolnih reformi tokom kojih realne plate nisu rasle. Ali od toga nemačka privreda još uvek ima koristi. Povrh svega dolazi i praktično besplatni program privredne pomoći: cena nafte se tokom protekle godine gotovo prepolovila, a evro je prilično slab u poređenju sa dolarom. To i te kako ide na ruku nemačkim izvoznicima, a njih ima mnogo. Dakle, u Nemačkoj je sve odlično? Da. Ali samo na prvi pogled.

Jer svet je prepun neizvesnosti. Samo da pomenemo krizu u Ukrajini i napetosti u odnosima sa Rusijom. Pre tačno dve godine Rusija je bila glavni partner velikog privrednog sajma u Hanoveru, kojem je prisustvovao i ruski predsednik Putin. Tada se naveliko govorilo o privrednoj saradnji koja je već bila odlična, a svakim danom postajala sve bolja na gigantskom tržištu budućnosti. Danas je tako nešto teško zamisliti. I opet – okolnosti se mogu brzo promeniti.

Na svom navodnom privrednom zaletu Nemci mogu da budu zahvalni kiši novca kojom nas zasipa Evropska centralna banka. Štampaju se nezamislive količine novca i puštaju u promet u nadi da će (komercijalne) banke opet početi da odobravaju kredite, ako im se skine breme starih dugova. Sve je to začinjeno politikom od nula odsto kamata. To je opasan koktel, čiji je učinak u najboljem slučaju neizvestan, a u najgorem znači katastrofu. Štediše – a Nemci su svojevremeno bili na glasu kao narod koji štedi – prevareni su na ušteđevinama. Jer trenutno se nigde ne može mudro uložiti novac. Dakle, mnogo od tog novca Centralne banke mutnim putevima završava na berzi, a to uz veliku nesigurnost onda objašnjava i rekorde na svetskim burzama.

Biće napeto kada centralne banke odluče da prekinu s politikom jeftinog novca. U Vašingtonu se tržište već mesecima priprema na taj korak, kako bi se skidanje sa droge sprovelo što nežnije. Pri tome je jasno da se takav prekid može završiti katastrofalno, a i lekari znaju da ne uspe svaki zavisnik da se izleči. Trenutno najviše pate zemlje u razvoju jer investitori povlače novac i radije ga ulažu u Sjedinjene Države jer im se to čini sigurnijim.

Ali šta sve to znači za Nemačku? U najmanju ruku nemačka vlada bi trebalo da prestane da deli poklone vredne milijarde evra. Trebalo bi da prestane da deli savete evropskim partnerima (uključujući Grčku). Trebalo bi da se upusti u reforme, jer današnji uspesi nisu rezultati rada ove vlade, nego prošle i pretprošle. Doneta je odluka o investicionom paketu teškom deset milijardi evra, ali za jednu od najbogatijih zemalja na svetu to je smešno mala svota novca. Dovoljno je pogledati infrastrukturu, koja je već odavno zrela za potpunu obnovu, a dovoljno je osvrnuti se i na kvalitet internet mreže na koji bi u Južnoj Koreji ili Letoniji umrli od smeha.

Da, može se govoriti o privrednom poletu u Nemačkoj, ako se gleda samo na aktuelne prilike u zemlji. Ali baš to mnogima, na žalost, ometa pogled na stvarnost. Jer Nemačka je loše pripremljena ako odjednom sve krene u suprotnom pravcu.