Osam godina je mnogo vremena u politici. Za predsednika u SAD to su oba mandata. Osam godina bi trebalo da bude dovoljno da se shvate dimenzije političkog izazova i pronađe primeren odgovor. U Nemačkoj tih osam godina očito nije bilo dovoljno.
Jer, pre osam godina je formirana stranka Alternativa za Nemačku (AfD) čiji je program menjanje zemlje zdesna. Krenuli su sa jednom temom, ukidanjem evra, ali od samog početka u stranci su se okupljali rasistički huškači i nacionalisti.
Usprkos tome (ili baš zbog toga?) AfD je do danas uspešna: stranka je u Bundestagu, zastupljena je u svih šesnaest pokrajinskih parlamenata, i brojnim skupštinama lokalnih samouprava. Na istoku Nemačke je AfD jedna od najjačih političkih snaga.
Taj uspeh je partiji obezbedio milione eura kojima se iz državne blagajne finansira rad stranaka. Ali uspeh pre svega donosi politički uticaj.
U Bundestagu su druge parlamentarne stranke AfD-u sada prepustile „pravo prvenstva“ na predsedavanje važnim Odborom za unutrašnje poslove. Od svih odbora – baš taj! On je zadužen za delikatne zadatke, recimo za borbu protiv desnog ekstremizma, za rad tajnih službi i za migracije i politiku azila.
Predsednik Odbora za unutrašnje poslove je svojevrsni kontakt Bundestaga sa sigurnosnim aparatom. I tu dužnost bi sad trebalo da preuzme neki poslanik stranke čiji su pojedini ogranci pod nadzorom Službe za zaštitu ustavnog poretka, jer se sumnja da deluju protiv poretka u Nemačkoj.
Zar stvarno to mesto prepustiti stranci čiji brojni članovi imaju simpatije prema Hitleru i nacizmu? Čiji brojni poslanici ne bi mogli da rade za policiju ili vojsku jer je upitna njihova odanost Ustavu i pravnom poretku? To je groteskno i dovodi u pitanje da li je naša demokratija sposobna da se odbrani od napada.
Ali, pravila demokratije kažu da parlamentarne stranke imaju određena prava – kakav god im bio svetonazor. Ipak, politička je odluka koje tačno funkcije će pripasti AfD. I ta odluka je bila u rukama većih stranaka u parlamentu – one su mogle da traže predsedavanje Odborom, ali to očito nisu učinile.
Pre nekoliko dana četrdeset članova Odbora za unutrašnje poslove nije većinski podržalo kandidata AfD koji je bio predložen za šefa Odbora. I to je njihovo pravo. Ali, sada AfD ima novi razlog da se predstavlja kao žrtva sistema.
Strašno je što su novim vladajućim strankama Socijaldemokratama, Zelenima i Liberalima, te opozicionim Demohrišćanima očito bile preči neki drugi odbori, pa su u raspodeli ostavili unutrašnje poslove Alternativi.
Strašno, jer Nemačku već godinama drma talas mržnje i huškanja. Nova ministarka unutrašnjih poslova označava desni ekstremizam kao najveću opasnost po zemlju – sa pravom. Desničarska ubistva, antisemitizam, stotine napada na izbeglice morali bi da budu razlog za alarm. Sve radikalniji protesti protiv mera za suzbijanje pandemije pokazuju koliko je politički ekstremizam eksplozivan.
Demokratske stranke posrću i oklevaju kad treba odgovoriti na te izazove. Bilo bi važno da konkurentske stranke u odnosu prema AfD ne misle primarno na glasove i da se ne libe konfrontacije. Upravo suprotno, moraju da se suprotstave AfD, kako bi demokratija preživela.
AfD će se, ako neko od njihovih poslanika bude izabran, „okititi“ titulom predsednika Odbora za unutrašnje poslove. To je samo delić u mozaiku velike strategije: svoj radikalni potencijal AfD ogrće plaštom državničke i političke odgovornosti u parlamentu.
Izborni uspesi AfD su već promenili Njemačku. Pogotovo na istoku Savezne Republike mnoga mala udruženja i savezi se žale da mržnja i huškanje postaju svakodnevica. Razmere štete ne mogu se možda videti nakon prvih osam godina. Ali temelji te štete već su postavljeni.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu