Hezus je imao 13 godina kada je prvi put sreo Pabla Eskobara. Bližio se Božić i drugovi su mu rekli da će čovek koji se zove Pablo da dođe u njihov kraj i da će svima da podeli poklone. „Čekale su ga hiljade ljudi. A onda su stigla dva kamiona natovarena džakovima novca i hranom. Pablo je izašao iz automobila i svima poželeo srećan Božić. Ja sam dobio 5.000 pezoa. Zamislite to! U to vreme naša mesečna stanarima koštala je 500 pezoa“, priča Hezus dok kroz gust jutarnji saobraćaj vozi grupu turista kroz Medeljin, drugi po veličini grad u Kolumbiji.

Danas, u svojim pedesetim, Hezus je turistički vodič. Na putu od groblja Montesakro na kome je sahranjen Eskobar, i do „Katedrale“, privatnog zatvora narko-bosa, on turistima priča priču o životu najpoznatijeg dilera droge na svetu. Tako zarađuje za život.

„Mi pokušavamo da ispričamo našu istinu. (...) Vlada je optuživala Pabla za mnogo stvari koje on nije učinio. Sada žele sve da izbrišu“. Pri kraju ture, Hezus vodi svoju grupu na zadnju stanicu; u dom Roberta Eskobara, Pablovog brata. Taj 70-godišnjak nekada je bio knjigovođa Medeljinskog narko-kartela i zbog toga je odležao u zatvoru 14 godina. Sada turistima priča priče o slavnom Eskobarovom mafijaškom klanu. Ture posećuju njegov dom svakoga dana.

Šta je istina, a šta laž?

„Mnogo toga što se priča je laž. I priče se s vremenom menjaju. To je razlog što ja moram da pričam priču svoje porodice“, kaže Roberto Eskobar.

Kuća u kojoj je Pablo Eskobar pojeo svoj poslednji obrok pre nego što je 1993. godine ubijen, nalazi se iznad medeljinske četvrti El Poblado. Na kući su još uvek vidljivi tragovi metaka ispaljenih u pokušaju otmice Roberta Eskobara pre deset godina. Roberto je bungalov pretvorio u muzej, odajući tako počast svojoj porodici. U njemu vise ogromne fotografije Pabla u njegovom privatnom avionu, Pabla kako jaše na slonu u svom zoološkom vrtu... Turisti na ulazu mogu da se fotografišu na kamionu punom rupa od metaka ili na Pablovom skuteru.

„Policajci su mučili i ubili mog rođaka pred očima njegove porodice. Kolumbijska vlada je znala da policija, dok je tragala za Pablom, progoni i članove naše porodice, ali protiv toga nije preduzimala ništa. I naravno da te priče nisu nikada svetu ispričane. Mi smo samo uzvraćali udarce okrutnoj Vladi“, priča Roberto grupi meksičkih i izraelskih turista okupljenih oko stola u trpezariji.

Na kraju posete Roberto časti goste kafom na terasi i nudi im fotografije svog slavnog brata s njegovim potpisom i otiskom prsta.

„Znam da je bio loš čovek, ali sam veoma uzbuđena zbog toga što sam ovde. Pročitala sam sve što je napisano o Pablu Eskobaru“, priča Lulu Rodrigez iz Meksika.

Od policajca do turističkog vodiča

Karlos Palau (naslovna fotografija) godinama je ganjao Pabla Eskobara. U svojim mlađim danima taj 52-godišnjak bio je jedan od članova istražnog tima koji je imao za zadatak da uhvati šefa narko-mafije. I on sada vodi turiste po Medeljinu i priča o tome kako je lovio Eskobara. Od 150 policajaca koji su s njim prolazili kroz obuku, danas su živa samo trojica.

„Zvuči ironično, ali to je za mene neka vrsta terapije“, kaže nam dok se vozimo prema groblju Montesakro. „Pogledajte ove policajce“ – pokazuje kroz prozor svog automobila: „Oni opušteno pričaju nasred ulice. To u moje vreme nije bilo moguće“, kaže Plau i dodaje: „Neki ljudi još uvek veruju da je Pablo Eskobar heroj, ali za mene kao policajca on je samo jedan gad.“

Eskobarov grob postao je mesto hodočašća za njegove obožavaoce i turisti vole da se fotografišu uz njegovu grobnicu. „Pomolim se svaki put kad dođem ovde. I kažem: ’Mnogo puta si pokušao da me ubiješ, ali sada ti ovde ležiš mrtav’“, kaže Palau.

Turističke ture tragovima narko-mafije i Eskobarova zaostavština privlače turiste, ali istovremeno stanovnicima oživljavaju bolnu prošlost njihovog grada.

Potraga za zajedničkom istorijom

„Prvu ’Pablo-turu’ uveli smo pre deset godina, ali interesovanje je drastično poraslo tek nakpon što je Netfliks počeo sa emitovanjem serije o narko-mafiji“, objašnjava Kamilo Uribe, direktor turističke agencije Medelin City Services: „To je ovde veoma osetljiva tema, jer je većina stanovnika Medeljina zbog Pabla izgubila nekoga člana porodice. Oni ne vole naše ture, jer se ne ponose svojom prošlošću. I prigovaraju kada vide da se turisti fotografišu na Pablovom grobu.“

Građani zameraju i turističkim agencijama što zarađuju na mračnoj prošlosti grada. „Nije loše govoriti o prošlosti Medeljina. Problem je to što mi još nismo uspeli da stvorimo zajedničku istoriju oko tih događaja. Na žalost, ljudi sada na tome prave biznis“, objašnjava predstavnik gradskih vlasti Andres Felipe Tobom Viljada. S njim se slaže i direktorka medeljinskog istorijskog muzeja Adrijana Valderama Lopez: „Mislim da stanovnici Medeljina i gradske vlasti ne žele da se potpuno izbriše sećanje na Pabla Eskobara. Niti mislim da su te ture nešto loše. Ali moramo da formiramo kolektivno sećanje koje će imati smisla i koje će dati smisao onome što se dogodilo.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android