U početku su demohrišćanka Angela Merkel i socijalista Fransoa Oland jedno na drugo gledali sa podozrenjem. Kada je Oland u maju 2012. postao predsednik Francuske, nije mu bilo lako da zadobije poverenje kancelarke koja je aktivno podržavala njegovog protivnika u izbornoj kampanji Nikolu Sarkozija.

Razlike između najmoćnije šefice vlade Evrope i „novajlije“ postojale su prvenstveno u vođenju politike unutar Evropske unije. Oland nije imao razumevanja za nemačku politiku stroge štednje, a analitičari su ocenjivali da je reč o „međusobnoj antipatiji“.

O tome se danas više ne priča – njih dvoje dobro komuniciraju, što je naročito vidljivo tokom kriznih situacija. Nakon pada aviona Džermanvingsa, zajedno su sedeli u helikopteru koji je kružio iznad mesta nesreće i odali su poštu žrtvama. „Dobar je osećaj kada u ovako teškim trenucima stojimo jedni uz druge kao prijatelji“, izjavila je Merkel. Za nju je to bio „životni primer nemačko-francuskog prijateljstva“.

Povjerenje u usponu

Ovog utorka (31.3.) nemačka kancelarka dočekuje francuskog predsednika uz sve državničke počasti. Razgovaraće sa njim „u četiri oka“ i pre nego što bude održana zajednička sednica oba kabineta. Pri tom će se ponovo razgovarati o tragičnom padu aviona.

Rast međusobnog poverenja bio je vidljiv još nakon napada na satirični magazin „Šarli ebdo“ u januaru ove godine. „Njihov odnos postao je mnogo bolji zbog mnoštva teških momenata“, kaže profesor Frank Bazner, šef Nemačko-francuskog instituta u Ludvigsburgu. Osim toga njih dvoje su sličan tip političara: vrlo su oprezni i spremni na konsenzus u političkom delovanju.

Pregovori do duboko u noć

Nisu samo vanredne situacije doprinele približavanju, već i zajedničke političke inicijative. Merkel i Oland su u Minsku do duboko u noć sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom pregovarali o miru na istoku Ukrajine. Prema Baznerovoj proceni, Angela Merkel je pokazala „dobar politički refleks“ kada je u celi tok pregovora uvela i francuskog predsednika: „Francuzima je to dalo osećaj da su nezaobilazan partner u Evropi, što oni i jesu.“

Bez obzira na mnogo hvaljene međusobne odnose Nemačke i Francuske, na ono što mnogi zovu tandemom ili „osovinom Berlin-Pariz“, često su vidljive i razlike, naročito na planu privredne politike.

Iz francuskog ugla gledanja, Nemačka previše izvozi i time nanosi štetu susedima. Iz nemačkog ugla, Francuska ne uspeva da pod kontrolu dovede deficit u svom državnom budžetu, nije u stanju da reši krizu sopstvene privrede i nije dovoljno konsekventna u sprovođenju reformi.

Razlike u privrednoj politici

Tako je Savez nemačke industrije (BDI) uoči zajedničke sednice vlada saopštio da Francuska mora da razjasni nedoumicu o tome da li je spremna na reforme. To što je vlada u Parizu od Evropske komisije dobila odlaganje da do 2017. reši problem deficita u budžetu, predstavlja „avansno poverenje“ – i to najveće ikada iskazano u Evropi, tvrdi šef BDI Ulrih Grilo.

Grilo istovremeno naglašava da Nemačka i Francuska „vuku na istu stranu“ kada je reč o krizi u Grčkoj ili o sukobima u Ukrajini. „Nemačko-francuski tandem funkcioniše“. Dokaz za to su usaglašavanja koja se obavljaju tokom zajedničkih sednica vlada. One se od 2003. održavaju najmanje dva puta godišnje, a tradicija zajedničkih sednica je inače još duža. Prve takve sednice održane su još 1963. godine.