Nemački parlament je prevelik - ima previše poslanika. To je odavno poznato. Zato je nemačka vlada prošle godine podnela Bundestagu reformu Izbornog zakona koja je potom usvojena. Cilj reforme bio je smanjenje broja poslanika kojih trenutno ima 733. Nov cilj je da ih bude 630.

Ustavni sud je odobrio Izbornu reformu koalicije vladajućih stranaka. Dosadašnji pokušaji prethodnih vlada da proguraju takvu reformu su redom propadali.

Razlog tome je što je nemački izborni sistem vrlo kompleksan.

U Nemačkoj se izbori održavaju po sistemu „personalizovanih proporcionalnih izbora". Svaki birač može da na glasački listić stavi dva krstića - dva glasa. Jedan za političara koji predstavlja njegov izborni okrug. Tu važi pravilo: kandidat koji dobije najviše glasova (relativna većina), sigurno dobija mandat i ulazi u Bundestag.

Drugi glas se daje za kandidate koji se nalaze na listi stranke. To je praktično glasanje za neku stranku kao takvu. Ovaj glas je odlučujući i određuje relativnu snagu političkih stranaka nakon izbora.

Dodatni i kompenzacioni mandati se ukidaju

Kad neka politička stranka osvoji više direktnih mandata nego što joj pripada na temelju glasanja za stranačke liste (drugi glas), nastaje „višak" mandata – koji ta stranka sme da zadrži. Ali da bi relativni odnos snaga samih stranaka ostao isti, druge stranke dobijaju dodatne, odnosno kompenzacione, mandate. Na poslednjim izborima za Bundestag 2021. bilo je ukupno 138 takvih dodatnih mandata. To je glavni razlog zašto je broj poslaničkih mesta u nemačkom parlamentu stalno rastao, pa je Bundestag bivao sve veći i veći.

Ustavni sud je sada odobrio ukidanje kako direktnih, tako i kompenzacionih, mandata.

Reforma bi mogla da dovede do toga da direktno izabrani poslanici iz izbornih okruga, kojima je dat prvi glas na izbornom listiću, ne dobiju mandat u Bundestagu. Jer, pobednici u izbornim okruzima dobijaju mandat samo ako je rezultat glasanja za stranačku listu (drugi glas) dovoljno visok.

Izborni cenzus - neustavan

No, sudije nisu prihvatile kompletnu reformu izbornog prava; jedan predlog vlade je sud proglasio protivustavnim.

Naime, na izborima za savezni parlament kao i pokrajinske parlamente u Nemačkoj važi izborni prag (cenzus) od 5 odsto. Cilj cenzusa je da se spreči ulazak previše malih stranaka u parlamente. Do sada je postojao izuzetak: ako poslanici neke stranke osvoje najmanje tri direktna mandata, a stranka pri tome ne pređe cenzus od pet procenata (drugi glas), ona može da uđe u Bundestag - srazmerno svojoj snazi.

Vlada je htela da ukine taj izuzetak. Ali, Ustavni sud je odlučio da kompletan "Izborni prag od 5% u svom sadašnjem obliku nije u skladu sa Ustavom".

Nemački Bundestag je sa svoja 733 poslanika najveći višestranački parlament na svetu. U svom 15. po redu sastavu - od 2002. do 2005. – imao je 603 poslanika. U naredne četiri godine - već 614. I tako dalje. Veći je samo nedemokratski izabrani Nacionalni narodni kongres u Pekingu. U njemu sedi oko 3.000 delegata koji predstavljaju oko 1,4 milijarde ljudi.

Savezni revizorski ured je izračunao da Bundestag sa svojim poslanicima, njihovim saradnicima i kancelarijama košta poreske obveznike oko milijardu evra godišnje.

Šta dalje?

Šta će biti s izbornom reformom? Sledeći izbori za Bundestag su za nešto više od godinu dana; verovatno 28. septembra 2025. godine. Vlada nema puno vremena da reformu Izbornog zakona usklađuje sa odlukama Suda. Ona bi mogla da, na primer, dodatno snizi izborni prag od pet odsto. Ako ne, naprosto bi i dalje važilo dosadašnje pravilo s mogućnošću direktnih mandata.

Inače, desilo se i nešto vrlo neuobičajeno: u noći pre izricanja presude obrazloženje presude Ustavnog suda je dospelo u javnost i povremeno moglo da se vidi na internet-sajtu samog Ustavnog suda. Sud, kako je izjavila njegova potpredsednica Doris Kenig, žali što je do toga došlo zbog „verovatno tehničke greške".