Iako je nemački Savezni upravni sud raspravljao pre svega o zagađenju u gradu Štutgartu i pri čemu je kao „krajnju meru“ dozvolio mogućnost zabrane saobraćaja za dizel-vozila, prvi grad koji uvodi zabranu je – Hamburg. I u njemu je hronično više azotnih oksida sitne prašine nego što dozvoljavaju zadate granice. Zato od ponoći sa četvrtka na petak 1. juna vozači starijih dizel-vozila moraju da zaobilaze određene deonice.

To „starijih vozila“ je relativno: zabrana se odnosi na dizel-automobile koji zadovoljavaju samo normu Euro 5, odnosno one koje su mnogi proizvođači nudili kupcima sve do pre par godina. Po pravilu, dizel-vozila koja imaju motore s ugrađenom tehnikom prečišćavanja urinom – tržišni naziv takvih vozila je obično „blue“, „bluetec“ ili slično – kategorizovana su u Euro 6 i za njih nema nikakvih ograničenja.

Evo nekih osnovnih podataka o ovoj zabrani „starih dizelaša“ u Hamburgu:

Za sada bez kazni

Zabrana se odnosi samo na dve saobraćajnice u četvrti Altona Nord u kojima su inače uvek gužve: 580 metara kroj aleju Maksa Brauera i deonica od 1,6 kilometara kroz ulicu Štrezemanštrase. Ali dok je aleja Maksa Brauera zabranjena za sva putnička i teretna vozila s dizel-motorom sa Euro 5 ili manje, na Štrezemanštrase zabrana se odnosi samo na teretna dizel-vozila. A povrh toga, tu je i gomila izuzetaka: za stanare, dostavu...

Grad Hamburg je ta zabrana skupo koštala: proteklih nedelja postavljeno je više od 100 saobraćajnih znakova zabrane i upozorenja. Ali problem je u tome što nije obavezno a na vozilima bude nekakva oznaka na osnovu koje se jasno zna da li ono zadovoljava normu Euro 6 (ili i bolju). Saobraćajna policija će zato da zaustavlja samo poneka vozila i da proverava saobraćajnu dozvolu u kojoj to piše. Ali, kako kaže portparol grada Hamburga, čak i ako nekog „uhvate“, taj vozač će u prvo vreme samo da bude upozoren. Nakon toga je predviđena kazna od 25 evra za putnička i 75 evra za teretna vozila.

Mrzovolja Berlina

Nemački ministar saobraćaja Andreas Šojer (CSU) iskorsitio je inače početak uvođenja zabrane u Hamburgu da se izjasni – protiv takvih zabrana. I za opštu mobilnost koja je „osnova privrede i slobode građana“. Zvanični Berlin zabranu Hamburga vidi više kao nekakav eksperiment, a ne kao nešto što bi moglo da se uvede i u drugim gradovima u Nemačke.

Političar stranke Zelenih Džem Ozdemir poručuje pak da je „Hamburg prvi, a siguran sam da će ga drugi gradovi brzo slediti“. Organizacije poput „Grinpis“ i „Savez za šine“ smatraju da bi Hamburg samo trebalo da bude povod da se što više gradskog saobraćaja prebaciti na transportna sredstva koja su bolja po životnu sredinu, kao što je prigradska železnica.

Rasprava o zdravom razumu

Istovremeno, i službenici Hamburga priznaju da zabrana koju su uveli ima veoma malo smisla. Dok se ne zabrani saobraćaj takvim vozilima kroz čitav grad, efekat će jedino biti da će vlasnici starijih dizelaša ići drugim putevima kako bi zaobišli zabranu i u suštini još duže se voziti po gradu – i emitovati azotni oksid.

Gradski službenici priznaju da je ta zabrana zaista delom i eksperiment kako bi se utvrdilo da li se bar tamo smanjila količina štetnih gasova i sitne prašine. Nakon toga bi moglo da se razmišlja i o drugim merama: o proširenju područja zabrane, ali i o uvođenju „plave nalepnice“ koja bi označavala „čiste dizelaše“.

aš(dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android