„Bolje bi bilo da smo se negde sastali“, kaže Juksel Koč na početku intervjua. „Mislim da mi prisluškuju telefon.“ Telefonski razgovor traje manje od deset minuta. Koč (52) je kurdski funkcioner i aktivista u nekoliko kurdskih udruženja. Između ostalog je i kopredsednik Kongresa demokratskog društva Kurda u Evropi. Živi inače u Bremenu, ali zbog trenutne situacije, nikada nije više od dva ili tri dana na istom mestu.

Njegove optužbe su teške: on smatra da turska obaveštajna služba hoće da mu dođe glave. Dobija preteće telefonske poruke. Recimo: „Uvek ćeš biti naša meta, sve dok ne budeš mrtav.“ To znači, kaže, „da su poslali ubice u Nemačku da me eliminišu.“

Šta se desilo?

Sudeći po istraživanjama nemačkog javnog radija, turski agenti su duže vreme pratili dvojicu kurdskih aktivista – Juksel Koč je jedan od njih. Jedna svedokinja je došla do dokumentacije koja jasno pokazuje da je jedan agent planirao da ubije dvojicu Kurda. Ta dokumenta ona je predala nemačkom javnom radiju. Koč je takođe dobio tu informaciju, i predao ju je nemačkom državnom tužiocu i saveznoj kriminalističkoj policiji. „U dokumentima je naznačeno i da mogu da me ubiju“, kaže Koč. Jedan agent je o njemu redovno informisao turske vlasti. „Svaki moj pokret – gde sam, šta radim…“ Koč tvrdi da je agent bio „maskiran“ kao novinar: „Čovek je tri puta sa mnom vodio intervju.“

U decembru je navodni agent uhapšen. „Konačno su ga uhapsili. Konačno“, kaže Koč s olakšanjem. Savezni tužilac u Karlsrueu preuzeo je istragu zbog aktivnosti tajne službe. Još dvojica osumnjičenih i dalje su na slobodi.

Praćenje vladinih protivnika

Slučaj Koč je aktuelniji nego ikada. Kao što je sada otkriveno, na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, šef turske tajne službe predao je šefu nemačke tajne službe spisak sa 300 pojedinaca i 200 škola i udruženja koja su bliska sa Gulenovim pokretom. Portparol kriminalistčkog ureda Severne Rajne Vestafalije potvrdio je za DW da je nemačka policija – iz razloga bezbednosti – kontaktirala ljude sa spiska. U međuvremenu je savezno državno tužilaštvo pokrenulo istragu protiv nepoznatih pripadnika Turske obaveštajne službe (MIT).

Od državnog udara u julu, MIT je očigledno intenzivirao aktivnosti, ocenjuje ekspert za tajne službe Erih Šmit-Enbom za DW. Na meti su organizacije bliske Radničkoj partiji Kurdistana (PKK), pristalice protesta na trgu Gezi u Istanbulu, a posle pokušaja državnog udara, i pristalice Gulena, kao i drugi opozicionari.

Aparat veliki kao BND

Turska tajna služba MIT ima oko 8.000 stalno zaposlenih, procenjuje Šmit-Enbom. To je otprilike veličina nemačke tajne službe. „Skoro 800 agenta aktivno je u Evropi, 400 od njih u Nemačkoj“. Oni su zaposleni po turističkim agencijama i bankama, kao tumači i prevodioci za nemačke vlasti ili u džamijama.

„MIT pre svega želi da širi atmosferu straha“, smatra Šmit-Enbom. Od napada na tri kurdske aktivistkinje u Parizu 2013. godine, kurdske zajednice su u stanju pripravnosti. Istraga u Francuskoj, navodno je dokazala da iza ubistva stoji MIT. Ta ubistva za sada ostaju nerasvetljena, jer je osumnjičeni preminuo u pritvoru.

Saradnja tajnih službi

Šmit-Enbom tvrdi da organizacije bliske PKK prate i nemačke tajne službe. Kurdska radnička partija je kao teroristička organizacija, u Evropi zabranjena. Ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri nemačke i turske tajne službe razmenjuju informacije. S obzirom na islamističku terorističku pretnju, nemačke službe primorane su da sarađuju s kolegama iz Turske, kaže Šmit-Enbom.

Međutim, nakon što je postalo poznato da je turski MIT špijunirao turske građane u Nemačkoj, nemačka tajne službe turskim kolegama više ne daju informacije o Kurdima i opozicionarima. „Kada je 2014. postalo poznato da MIT možda podržava ’Islamsku državu’ u Siriji, nekada intenzivna saradnja brzo je smanjena“, tvrdi Šimt Enbom.

Juksel Koč neće da dozvoli da ga zastraše: „Uprkos svemu, ja i dalje radim svoj posao. Država se brine za moju bezbednost.“ Ali, on se ipak ne oseća bezbednim.