Odmah na ulazu u Muzej birokratije posetioce vode u izdubljeno drvo. Ono je simbol učinaka nemačke birokratije. Dnevno se poseku 52 stabla – samo da se ono što proizvede papira dovoljno za ono što birokratska hobotnica odštampa.

Nemačkaje širom sveta poznata po birokratiji. Jedno od glavnih obećanja vlade bilo je raščišćavanje šikare zakona.

No, mnogi su mišljenja da su nove zakonodavne inicijative, koje bi parlament trebalo da usvoji krajem juna, daleko od stvarnog smanjenja birokratije.

Inicijativa za novo socijalnu tržišnu ekonomiju (INSM) stvorila je privremeni muzej od 350 kvadratnih metara u Berlinu posvećen nemačkoj birokratiji.

INSM je lobistička organizacija koju finansiraju udruženja poslodavaca u metalskoj i elektroindustriji. I oni već duže vreme vode kampanju za manje birokratije u privredi.

„Birokratije ima svuda. Ali u Nemačkoj je to postala najveća prepreka atraktivnosti Nemačke kao zemlje za nove investicije – čak i veća nego što su to visoki porezi i cena energije“, kaže Torsten Alsleben, direktor INSM-a.

Za 58 odsto firmi to je bio dovoljan razlog da se odluče protiv ulaganja u Nemačku. Alsleben optužuje nemačke političare da preteranom birokratijom usporavaju inovacije i preduzetništvo.

Gomila potrošenih sati

Nemačka birokratija oduzima puno vremena – i firmama i građanima. Mnoge usluge, poput podnošenja zahteva za vozačku dozvolu ili ličnu kartu, zahtevaju lične dogovore u kancelarijama. A dobiti termin često je samo pitanje sreće.

Prema navodima odgovornih u muzeju, na kancelarijske termine se u proseku troše dva sata i 21 minut. Rečeno je da mala i srednja preduzeća potroše oko 13 sati nedeljno na papirologiju za vlasti.

U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Nemačka kasni kada su u pitanju digitalizacija vlasti i uprave. Mnogi dokumenti još se šalju faksom.

Ali, Nemačka je pod sve većim pritiskom. EU je već donela zakon 2017. godine koji zahteva od vlasti da uspostave oko 580 digitalnih usluga do kraja 2022.

Do početka 2024. u Nemačkoj je samo 81 usluga bila potpuno operativna, a 96 delimično operativna.

Federalizam kao prepreka

Lako je krivicu svaliti isključivo na federalno uređenje Nemačke, kaže Kornelija Funke, savetnica u agenciji GFA.

Druge savezne države poput Kanade imale su bolje rezultate od Nemačke na lestvici digitalne konkurentnosti. Uprkos federalizmu, kanadski je pristup decentralizovan u sprovođenju:

„U digitalnom prostoru kvalitet uveliko zavisi od postojanja platforme koju svi poznaju. A ne o hiljadama različitih ponuda. Ne sme biti previše predložaka i dizajna, već treba nešto što svi poznaju i prepoznaju – sve na jednom mestu i zajednički standardi“, kaže Funke za DW.

A postoji i još jedan razlog za nemačku sporost. Nemačka je najpre imala pruski poredak; demokratija je došla kasnije:

„Najvažnije vrednosti i norme u upravama birokratskih zemalja nisu toliko efikasnost, pristupačnost građanima ili ušteda novca od poreza. Vrlo često se radi samo o sprovođenju zakona“, dodaje Funke.

Apsurdne scene

Ponekad se dogode apsurdne situacije, kaže izvršni direktor INSM-a Torsten Alsleben: „Dođe neko iz odeljenja za zaštitu na radu i kaže da trebate žljebaste pločice kako se zaposleni ne bi okliznuli. Ali, onda dođe neko drugi iz odeljenja za zdravstvo i objasni da su glatke pločice potrebne iz higijenskih razloga.“

Broj zakona i propisa je izmakao kontroli, kaže Alsleben. I u politici i upravi premalo je ljudi koji imaju preduzetničko iskustvo.

U Muzeju birokratije posetioci mogu izabrati svoje omiljene zakone i zatim ih provući kroz sekač za papir.

Johana Ziben, direktorka Festivala kreativne birokratije, kaže da su nedovoljna sredstva i nedostatak osoblja takođe prepreka promenama, posebno na lokalnom nivou.

Za moderna, nebirokratska rešenja često jednostavno nema dovoljno novca. Festival je međunarodni događaj u Berlinu čiji je cilj promovisanje promena u upravi.

U Muzeju birokratije sve se odvija brzo i bez birokratije. Izložba se može posetiti do 25. juna – ulaz je slobodan.