Goli krtičji pacov, glodar veličine miša, težine 30-50 grama, spada u najružnije životinje na Zemlji. Ali, to na stranu... O ovoj životinji pišemo zbog toga što je zanimljiva naučnicima: dugovečna je, praktično neosetljiva na bol i – ne oboleva od karcinoma.

Veliki štediša

Naučnici iz berlinskog Centra za molekularnu medicinu Maks Delbrik (MDC) su u časopisu Cell Reports objavili svoja istraživanja koja se odnose na ovu poslednju osobinu. U fokusu im je bila određena vrsta bola – takozvana termalna hiperalgezija, odnosno preosetljivosti na toplotu kod upale. Dobar primer su opekotine od sunca: mnogi od nas sigurno dobro znaju da čak i blagi Sunčevi zraci na opekotinama od prethodnog dana izaziva jake bolove. Tako to oseća i većina životinja – izuzimajući golog krtičjeg pacova.

Za to je odgovoran veoma specifičan receptor koji je kod ove životinje malo drugačiji – reaguje deset puta slabije. Genetsko poređenje 26 drugih sisara i pet bliskih srodnika krtičijeg pacova pokazalo je da su za to odgovorne samo jedna do tri male promene kod aminokiselina.

Termalna hiperalgezija ima zaštitni efekat – primorava nas da čuvamo naše ranjeno ili upaljeno tkivo od daljeg oštećenja. Međutim krtičiji pacov je odustao od te zaštite. „To je zaista koristan korak u evoluciji", kaže Geri Levin iz MDC, „pošto te životinje ionako konstantno žive u nemaštini." Dakle, naša ružna životinja štedi na svemu što joj nije zaista elementarno neophodno za funkcionisanje tela.

Ne oseća bol

Levin je oduševljen afričkim golim krtičjim pacovom. Na institutu ima ukupno 120 životinja u šest kolonija. Jer, čini se da životinje imaju neku vrstu unutrašnjeg izvora mladosti: ne dobijaju rak i njihove ćelije jedva da stare. Životni vek im je oko 30 godina. Poređenja radi, bliski rođak miš izdrži jedva dve godine.

Osim toga, 2008. je otkriveno da životinje slabo reaguju na hemijske stimulanse, kao što su kiseline ili ekstrakt čilija. I to se verovatno može objasniti ekstremnim uslovima života: Goli krtičji pacovi žive u tamnim, uskim prolazima, stisnuti u kolonijama i kojima ima do 300 životinja. Kiseonika je malo, a ugljen dioksida toliko mnogo da bi čovek teško preživeo. Istraživači ističu da visok sadržaj ugljen-dioksida dovodi do trajnog aktiviranja senzora bola. Kod golog krtičijeg pacova je taj mehanizam tokom evolucije izbačen iz upotrebe.

Istraživači se nadaju da ispitujući golog krtičjeg pacova nešto saznaju o „normalnom" osećaju bola kod sisara uključujući i ljude. Cilj je takođe stvaranje novih lekova protiv bolova.