U Turskoj se u nedelju 24. juna održavaju parlamentarni i predsjednički izbori. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, između 45 i 55 odsto birača glasaće za Redžepa Tajipa Erdogana. Ipak, u stvarnosti bi taj procenat mogao da bude znatno manji. Hakan Bajrakči, vlasnik instituta za ispitivanja javnog mnjenja SONAR, ocenjuje da je Erdogan stvorio atmosferu straha. Kao rezultata toga, skoro deset odsto birača ne govori javno za koga će da glasa. U istraživanjima javnog mnjenja iznose se pogrešne informacije. Prema tome, smatra Bajrakči, izborni rezultat će vrlo verovatno da odstupa od rezultata anketa.

Nakon ustavnih reformi koje su usvojene nakon referenduma u aprilu 2017. godine, birači na ovim izborima daju dva glasa: jednim odlučuju ko će biti novi predsednik države, a drugim koje će političke stranke ući u parlament. Za Erdogana, koji u proteklih 16 godina nije izgubio na izborima, predstojeće glasanje moglo bi da bude najteže u njegovoj političkoj karijeri. Teški izbori čekaju i Erdoganovu islamsko-konzervativnu Stranku pravde i razvoja (AKP).

Problemi u zemlji se povećavaju

Ozer Senčar, vlasnik instituta za ispitivanje javnog mnjenja Metropol, već 25 godina prati Erdoganovu karijeru. On smatra da aktuelni turski predsednik još nikada nije imao tako lošu predizbornu kampanju kao sada. Erdogan više ne određuje agendu, ne daje viziju za budućnost. Na predizbornim skupovima deluje slabo i bez emocija. „Još nikada nije pravio tako mnogo grešaka u svojim govorima“, kaže Senčar. Zato on sumnja da će Erdogan zadržati vlast.

Erdogan je na vlasti već 16 godina i dugo je smatran najvećom snagom u turskoj politici. Njegov najvažniji uspeh bio je – privredni rast. U proteklih deceniju i po, prosečan godišnji prihod je sa 3.500 povećan na 10.000 dolara. Osim toga, cela zemlja doživela je pravi građevinski bum.

Međutim, turska privreda danas više ne stoji tako dobro. Nakon neuspelog puča u julu 2016. godine i vanrednog stanja koje je uvedeno nakon toga, turska lira izgubila je na vrednosti za više od 30 procenata. U zemlji skoro da više i nema investicija. Poverenje međunarodnog tržišta u tursku privredu je poljuljano. Erdogan, koji iz verskih razloga odbija da uvede kamate, morao je praktično da zažmuri na oba oka kada je turska Centralna banka nedavno morala da poveća kamatne stope. Nakon Argentine, Venecuele i Irana, Turska je četvrta zemlja po visini kamatnih stopa.

„Prvi put u poslednjih 16 godina Erdogan nije uspešan. On više ne može da upravlja privredom. Problemi u školstvu i zdravstvu takođe se povećavaju“, tvrdi Senčar. On dodaje da tursko stanovništvo oseća ekonomsku krizu. Kao rezultat toga, ima manje emocija na Erdoganovim predizbornim skupovima.

Opozicija sve motivisanija

Guljfem Sajdan Sanver takođe smatra da je Erdoganu sve teže da stanovništvu prenese svoje poruke. Sajdan Sanver je doktorila na temi „Predizborna kampanja AKP“ i dobitnica je nagrade „Poli“ koju dodeljuje Američka asocijacija političkih konsultanata. Ona smatra da se Erdoganu negativno vratilo to što je unutar svoje stranke sve želeo da radi sam. „Na skupovima i za vreme govora je sam i svoje poruke ne može da prenese do onih kojima su namenjene.“

Sajdan Sanver istovremeno podseća da je, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, Muharem Inče, predsednički kandidat opozicione stranke CHP, u poslednje vreme povećao svoju popularnost. Na osnovu toga, povećala se i motivacija opozicije. „Erdogan sada pokušava da profitira od strahova desno-konzervativnih birača“, kaže Sajdan Sanver. Zbog toga je u proteklih nekoliko dana, u svojim predizbornim govorima, pominjao i vojne operacije protiv Radničke partije Kurdistana (PKK) na severu Iraka – jer želi da na taj način podstakne strahove: plašljivi birači boje se promene vlasti i zbog toga će glasati za aktuelnog predsednika.

Kraj snažnog predsedničkog sistema

Bez obzira na sve, Erdogan bi u drugom krugu predsedničkih izbora ipak mogao da pobedi. Tzv. „Republikanska alijansa“, koju čine Erdoganova AKP i Partija nacionalnog pokreta (MHP) mogla bi da izgubi većinu u parlamentu. Ukoliko bi se to dogodilo, Erdogan više ne bi imao jaku bazu u parlamentu. Jak predsednički sistem, koji opozicija sagledava kao diktaturu, za Erdogana u tom slučaju ostaje samo nedosanjani san.

„Ukoliko AKP izgubi većinu u parlamentu, za Erdogana dolaze teški dani“, kaže Sajdan Sanver. Nakon uvođenja vanrednog stanja, on je mogao samovoljno da donosi zakone i odluke. „Ali ako AKP više ne bude imala većinu u parlamentu, a Erdogan pobedi, onda će on da izgubi deo moći koju danas ima“, kaže Sajdan Sanver“ „Više neće biti tako efektivan predsednik i moraće da prizna moć parlamenta.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android