1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Nauka

Uzrok zaraze: Ne radi se o krivici, već o odgovornosti

27. mart 2020.

Virus Sars CoV-2 nije se pojavio u američkoj ili kineskoj laboratoriji. Na čoveka je prešao sa životinje. Da bi se taj rizik u budućnosti bar smanjio, bilo bi pametno uvesti globalnu zabranu trgovine divljim životinjama.

Ljuskavac, pangolini (Pholidota)
Ljuskavac, pangolini (Pholidota)Foto: AFP/G. Ginting

Zoonoza je prenošenje bolesti sa životinja na ljude, većinom sa sisara, naših najbližih rođaka u životinjskom carstvu. To je bio slučaj sa AIDS-om, sa Ebolom, SARS-om, a sada i sa korona-virusom COVID-19.

Kako su nedavno u autorskom tekstu za list „Zidojče cajtung“ objasnili evolucioni biolog Džared Dajmond i virolog Nejtan Volfe, prenos SARS-a i vrlo verovatno novog virusa Sars CoV-2 dogodio se na nekoj pijaci u Kini na kojoj se divlje životinje prodaju ili za ishranu ili za tradicionalnu kinesku medicinu.

-proćitajte još: Nemački koncern: „Uskoro počinju prvi testovi“

Krljušt ljuskavaca – čudesan lek

Kod SARS-a je domaćin bila vrsta cibetke (Paguma larvata), sisara mesoždera iz porodice mačkolikih zveri, koja se prethodno zarazila od slepih miševa. Kod virusa COVID-19, prema pisanju časopisa „Priroda“ (Nature), to bi mogao da bude ljuskavac, odnosno pangolini (Pholidota).

Krljušt ljuskavaca u tradicionalnoj kineskoj medicini važi za čudesan lek, a u gusto naseljenim gradovima globalizovanog sveta nije potrebno dugo da se takva lokalna zoonoza razvije u svetsku pandemiju.

Iako je tržište divljih životinja u Vuhanu zatvoreno neposredno nakon pojave novog virusa, svemoćna Komunistička partija Kine ne usuđuje se da se bori protiv trgovine divljim životinjama. Životinjske komponente i prah previše su važni za tradicionalnu kinesku medicinu.

Cibetka (Paguma larvata), sisar mesožder iz porodice mačkolikih zveriFoto: Getty Images/P. Bronstein

Hiljadu godina tradicije

Kineska nacionalna zdravstvena komisija tako je nedavno preporučila da se za lečenje teških i kritičnih slučajeva COVID-19 koristi Tan Re King, medveđa žuč. Najkasnije od osmog veka kiselina ursodiol dobijena iz te žuči koristi se za lečenje kamena u žučnoj kesi i bolesti jetre.

A prošle nedelje, državna kineska novinska agencija Sinhua objavila je sledeće: „Tradicionalna kineska medicina nudi orijentalnu mudrost u borbi protiv novog virusa korone“. Nadalje, „tradicionalna kineska medicina nije propustila nijednu borbu protiv epidemija u čitavoj kineskoj istoriji. Klasici tradicionalne kineske medicine pružili su dovoljno dokaza koliko je ta medicina u poslednjih hiljadu godina bila uspešna tokom epidemija, kao na primer one malih boginja. Borba protiv SARS-a 2003. godine samo je nedavni primer. Tradicionalna kineska medicina pružila je pravovremena i efikasna rešenja za lečenje i oporavak SARS-pacijenata.“

U idealnom slučaju, dve medicinske škole, kineska i zapadna, trebalo bi da deluju zajedno u slučaju ovako opasne infekcije, kažu kineski akademici: „Zapadna medicina nudi važne mere za održavanje života, kao što su podrška disanju i krvotoku, dok se tradicionalna kineska medicina fokusira na poboljšanje fizičkih uslova i imune funkcije pacijenata. One se međusobno nadopunjuju“, rekao je Žang Boli sa kineske Inženjerske akademije.

Kina 2003: Dezinfekcija kaveza na pijaci u Guangdžouu, iz kojih su se prodavale divlje životinje, između ostalih i cibetkeFoto: picture-alliance/dpa

Kako bar umanjiti rizik?

I tradicionalna kineska medicina i trgovina divljim životinjama kao njen dobavljač sirovina, verovatno će opstati i nakon ove korona-krize, kao što je bilo i posle epidemije SARS-a. Tradicionalna medicina igra centralnu ulogu, ne samo u Kini, već i u mnogim drugim delovima sveta. Njeni zagovornici mogu da se pohvale uspesima u lečenju i u poređenju sa klasičnom zapadnom medicinom, koja, kažu, uglavnom ignoriše sveukupne zdravstvene aspekte i leči simptome, a ne uzroke.

Pa prema tome, smatraju evolutivni biolog Džared Dajmond i virolog Nejtan Volfe, već tokom ove krize trebalo bi da se pripremamo za sledeću pandemiju. Neznanje ili ignorisanje i dalje će dovoditi do toga da se životinjske bolesti šire na ljude. I ne radi se o krivici, radi se o odgovornosti. Iako se globalna zabrana trgovine divljim životinjama teško može sprovesti, ona bi mogla barem da umanji rizik od fatalne zoonoze.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android