Levičarski ekstremisti među demonstrantima hoće revoluciju i kraj kapitalističkog sistema. U Hamburgu to neće postići – ni jedno ni drugo. Osim toga, protesti protiv globalizacije imaju smisla kao protesti protiv prolaznosti vremena. Sve dok su demonstranti mirni, neka izvode svoje rituale koje viđamo na svakom samitu u demokratskim državama. Ali, planirani protesti nisu ništa drugo do politički karneval.
Više smisla bi imale konkretne demonstracije – na primer, protiv konkretnih kršenja ljudskih prava u Kini, Rusiji, Turskoj i Saudijskoj Arabiji. Ili protesti protiv trgovinske politike i neonacionalizma predsednika Donalda Trampa. Ali skupovi i „otpor“ liberalnom političkom sistemu u Nemačkoj koji i omogućava demonstracije – to bi trebalo oštro odbaciti.
Nasilje ne sme biti instrument političke rasprave. Dobro je što policija neće biti tolerantna. Rulji u crnom bloku (ekstremistima), koja kao fudbalski huligani jednostavno hoće da se malo potuče s državnom silom, ne sme se pružiti pozornica. Sigurno je da je uoči samita bilo mnogo preterivanja na obe strane. Ipak: protivnicima G20 pružena je sloboda okupljanja. Inače, pravo na noćne logore po parkovima u Hamburgu i druge folklorne elemente demonstracija – ne postoji. Ko u to sumnja, neka baci pogled na relevantne propise.
Samit u gradu mora biti moguć
Nisu u pravu kritičari koji se sada žale što se samit održava usred velikog grada, u kojem ekstremna levica očigledno dominira čitavim kvartovima. Sloboda okupljanja važi i za predstavnike 19 zemalja i EU. Naravno da oni moraju biti u stanju da se sastanu i razgovaraju, mada verovatno neće biti previše konkretnih rezultata.
Ogromno prisustvo policije je neophodno kako bi se zaštitili učesnici samita, a posebno da bi se demonstranti doveli u red. Što više najavljenih protesta, to više bezbednosnih zahteva. Što više najavljenih policijskih snaga, to veći protesti. I tako u krug... Ipak, samit u sred grada, u sred Nemačke, mora biti moguć. Odlazak u sela kao što su Hajligendam (2007) ili Elmau (2014) takođe je bio kritikovan poslednjih godina: moćni ovoga sveta su se izolovali, pa demonstranti nisu mogli da dođu do izražaja. I šta sad?
Dobrodošli na sledeći Trampov šou
Brzo se postavlja pitanje da li su takvi samiti uopšte potrebni. Odgovor je: Da. Glavni lideri u svetu moraju da razgovaraju jedni s drugima. Ćutanje dovodi do nesporazuma. Lični kontakti zamenjuju mnogo papira i analiza. Neiskusni američki predsednik Donald Tramp upoznaće iskusnog ruskog predsednika Vladimira Putina – to je daleko najvažniji događaj u Hamburgu. Ako se njih dvojica ne budu slagali, to može imati samo negativne posledice po Evropu i ostatak sveta.
Pored toga, svet mora da zna kakav je stav američkog predsednika u vezi sa svetskom trgovinom i Severnom Korejom. Hamburg će biti pravi Trampov šou. On je dominirao i na samitu G7 u Italiji krajem maja. Pitanja zbog kojih je G20 uopšte osnovan – kako se nositi s finansijskim krizama i unaprediti ekonomski razvoj – ostaće u pozadini. Klima, trgovina, migracija? Poruka iz Hamburga će verovatno biti sledeća: Tramp protiv ostatka sveta. To je dovoljno tužno. A uz to još i slike nasilnih demonstracija. To stvarno nikome ne treba.
Mala uteha: sledeći samit G20 u Nemačkoj će se održati verovatno tek 2037. godine.