U Libiji vlada stanje građanskog rata. Od aprila je glavni grad Tripoli pod opsadom paravojnih snaga sa generalom Kalifom Haftarom na čelu. Ofanziva je vrhunac neprijateljstva između dve naoružane grupe koje pretenduju na vlast u Libiji. General Haftar i njegova paravojska na istoku zemlje bore se protiv "Vlade nacionalnog jedinstva" Fajisa al Saradže na severozapadu države.

Početkom jula, izbeglički kamp Tadžura, istočno od Tripolija, našao se između dve vatre. U dva vazdušna napada ubijeno je, prema navodima UN, 53-je ljudi a 130 je bilo povređeno. UN su navele da se ti napadi mogu okarakterisati kao ratni zločin. Obe strane su dobile tačne koordinate kampa kako bi se izbeglo da izbeglice budu napadnute. Stoga se i isključuje mogućnost da se radi o slučaju i nehotičnoj grešci. "Vlada nacionalnog jedinstva", koju je priznala međunarodna zajednica, krivca za napad vidi u generalu Haftaru i njegovoj Libijskoj Nacionalnoj Armiji (LNA). Haftar odbacuje svaku odgovornost.

Ko god bio kriv, Savet bezbednosti je najoštrije osudio napade i želeo je to da unese i u tekst deklaracije o Libiji. Do toga, međutim, nije došlo jer se usprotivila delegacija SAD. Konkretnog obrazloženja nije bilo. Ali osuda napada mogla bi zvučati kao kritika generala Haftara - a njemu je predsjednik Tramp dao otvorenu podršku u aprilu.

Promena kursa američke politike

U telefonskom razgovoru od 15. aprila Tramp je pohvalio Haftara i njegovu "značajnu ulogu u borbi protiv terorizma i u zaštiti libijskih naftnih resursa, kako je nešto kasnije objavljeno u jednom saopštenju Bele kuće. Oni su pritom razgovarali o "zajedničkoj viziji prelaska Libije u stabilan i demokratski politički sistem."

Haftar se za inostranstvo predstavlja kao borac za slobodnu Libiju bez ekstremista. Sam za sebe kaže da je snažna figura koja progoni pripadnike "Islamske države" iz Libije. To se Trampu naravno sviđa. Neobično je bilo što je objavljen telefonski razgovor Trampa i Haftara, jer američka administracija i dalje zvanično priznaje vladu sa al Saradžom na čelu. Samo nekoliko dana pre razgovora, šef američke diplomatije Majk Pompeo najoštrije je kritikovao Haftarovu ofanzivu na Tripoli.

Trampov telefonski razgovor sa Haftarom signalizuje nešto što je suprotnost dosadašnjoj američkoj politici prema Libiji i to je "katastrofa", kaže Džefri Feltman. Ovaj diplomata bio je od 2012. do 2018. podsekretar UN za političke poslove a od 2009. do 2012. zamenik ministra spoljnih poslova za Bliski istok.

"SAD ne žele da sve izgleda tako kao da se one nisu distancirale od ovog brutalnog napada: s druge strane one se nisu distancirale od Haftara", kaže Feltman u intervjuu za DW. "Javno tolerisanje Haftarove vojne akcije je greška koja uništava svaku nadu u uspešno političko rešenje."

Haftar "nema puno smisla za demokratiju"

SAD nisu jedina zemlja koja podržava Haftara. I Rusija i Francuska su službeno priznali "Vladu nacionalnog spasa", pa ipak podržavaju Haftara. Pored toga, više zemalja se ne pridržava embarga na isporuke oružja koji je doneo Savez bezbednosti 2011. godine. Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati isporučuju oružje Haftaru i finansijski pomažu Vladi nacionalnog jedinstva. Obe ove države su partneri SAD, ali Tramp nije koristio svoj uticaj da ih zaustavi da isporučuju oružje Haftaru.

"Ovakvo ponašanje vlade SAD je za Haftarove partnere u regiji koji krše embargo na isporuke oružja Libiji bilo zeleno svetlo da nastave sa ovom praksom", primećuje Frederik Veri iz trusta mozgova "Karnegi za međunarodni mir" i konstatuje: "Mislim da to bitno šteti miru u Libiji."

Veri koji se 2014. godine lično susreo sa Haftarom kaže da je malo verovatno da bi general mogao da odustane od svoje vojne kampanje bez pritiska spolja. "Haftar već dugo govori da želi da upravlja zemljom", rekao je Veri u intervjuu za DW. "Ali, general Haftar nema baš mnogo smisla za demokratiju i smatra da Libijom mora da vlada neko ko je čvrste ruke a to je - on sam."

Odlučujući uticaj spolja

Niti Haftar i njegova vojska niti "Vlada nacionalnog spasa" odaju utisak da se trude da nađu diplomatsko rešenje. Zato je delovanje drugih zemalja odlučujuće, kažu eksperti. Trampova vlada bi morala da traži sklapanje primirja, morala bi sve strane da pozove na odgovornost i da iskoristi njihov uticaj na regionalne snage koje dolivaju ulje na vatru", smatra Veri.

On, međutim, ne vjeruje da će Vašington izvršiti pritisak na svoje regionalne partnere Egipat i Emirate: "Postoje lične veze između Trampa i ove dve zemlje. Pored toga i drugi regionalni faktori kao što je zabrinutost za situaciju u Iranu tu imaju još veću ulogu."

Bivši diplomata UN Feltman upozorava da će građanski rat u Libiji imati dramatične posledice za stanovništvo ukoliko se moćni akteri poput SAD ne založe za mirovni proces i ukoliko ne dovedu zaraćene strane za pregovarački sto. "Obe strane moraju da zavrnu rukave i traže političko rešenje", kaže on i zaključuje: "U suprotnom - imaćemo drugi Alep. A zašto bi neko želeo da do toga dođe?"

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android