Osmogodišnji predsednički mandat Baraka Obame od 2009. do 2017. bio je „uokviren“ 16-godišnjom kancelarskom karijerom Angele Merkel, od 2005. do 2021. Obama je pred kraj svog mandata Merkel nazvao svojom najbližom saveznicom. Međutim, nije to bilo tako od početka.

U leto 2008. kada je predsednički kandidat Obama bio u Berlinu, Merkel mu nije dozvolila da održi govor ispred Brandenburške kapije. Morao je da se zadovolji Trgom ispred Stuba pobede, gde ga je oko 200.000 ljudi dočekalo kao drugog Kenedija.

Nemci su potom oduševljeno primili vest o izboru Baraka Obame za predsednika - radovali sei kraju ere Džordža V. Buša koji je 2003. ratom u Iraku produbio jaz između SAD i dela Evrope.

Nemačka, tada pod kancelarom Gerhardom Šrederom (SPD), oštro se protivila tom ratu. Međutim, Merkel demohrišćanka i liderka opozicije - podržavala je Buša.

Zategnuti odnosi u prvim godinama Obaminog mandata

Tokom prve godine na funkciji 2009. Obama je dva puta posetio Nemačku, ali je zaobišao Berlin, što je bilo protumačeno kao uvreda.

Odnosi između Obame i Merkel i kasnije su ostali hladni, pre svega zbog političkih neslaganja. Ključni razlog bila je nemačka uzdržanost tokom glasanja u UN o vojnoj intervenciji u građanskom ratu u Libiji 2011.

Međutim, nisu samo političke odluke bile uzrok napetosti. Još tada je Vašington pritiskao Nemačku da poveća izdvajanja za odbranu i kritikovao navodno prevelik nemački trgovinski suficit.

Medalja za Merkel - bina kod Brandenburške kapija za Obamu

Uprkos ili možda upravo zbog tadašnjih nesuglasica, Obama je 2011. dodelio kancelarki Merkel „Medalju slobode", najviše priznanje koje jedan stranac može dobiti u SAD. Da li je to bio gest pomirenja ili poziv da preuzme veću odgovornost? Posmatrači su kao razlog pominjali i jedno i drugo.

Obama je 2013. konačno dobio svoju priliku za govor ispred Brandenburške kapije. Tom prilikom, on i Merkel su i gestovima demonstrirali jedinstvo.

Špijuniranje prijateljice

Međutim, napetosti su ubrzo ponovo porasle, naročito nakon što su otkrivene razmere američkog špijuniranja putem obaveštajne agencije NSA koja je prisluškivala čak i mobilni telefon kancelarke Merkel.

Merkel je bila van sebe od besa i izgovorila rečenicu koja će postati jedna od njenih najpoznatijih: „Špijuniranje među prijateljima – to nikako ne ide." No, većih političkih posledica nije bilo.

Različiti karakteri koji su se dopunjavali

Što su Merkel i Obama duže bili na vlasti, činilo se da su politički i lično postajali sve bliži. S obzirom na sve veći politički i ekonomski značaj Nemačke, Obama nije ni mogao da zaobiđe kancelarku.

Politički su delili mnogo zajedničkog, ali koliko su se zapravo slagali kao ličnosti?

Peter Bajer (CDU) jednom je izjavio za DW da su „oni su potpuno različiti karakteri.“ Međutim, to im uopšte nije smetalo. „Obama je izvanredan govornik, prilazi ljudima. Merkel kaže samo ono što je neophodno, kratko i jasno. Nije velika govornica i ne izaziva talase oduševljenja.“ Ipak, međusobno su se cenili jer su se dopunjavali.

Samit G7 u leto 2015. u zamku Elmau u Bavarskoj, doneo je možda najpoznatiju fotografiju njih dvoje. Na slici, Obama sedi na klupi raširenih ruku, dok mu Merkel, sa Alpima u pozadini, gestikulacijama nešto objašnjava.

Otvaranje granica za izbeglice: Obama hvali, Tramp naziva ludilom

Samo nekoliko nedelja nakon samita G7, Merkel je odlučila da nemačke granice otvori za izbeglice. Taj dramatičan korak, koji je možda više od bilo koje druge njene odluke polarizovao nemačko društvo, Obama je hvalio u superlativima.

A onda 2017. na vlast u SAD dolazi republikanac Donald Tramp. Tokom predsedničke kampanje 2016. on je svoju demokratsku suparnicu Hilari Klinton nazvao „američkom Angelom Merkel“. Tvrdio je da Klinton u SAD želi da sprovede „ludu“ politiku prema izbeglicama, poput one koju je sprovodila Merkel u Nemačkoj.

Trampova pobeda donela je preokret u odnosima SAD-a i Nemačke. Na ključnim političkim poljima, poput slobodne trgovine, zaštite klime i odnosa prema izbeglicama, SAD su se od saveznika pretvorila u protivnika Nemačke.

Merkel u svojim memoarima opisuje susret sa Trampom 17. marta 2017: „Razgovarali smo na dve potpuno različita nivoa - Tramp na emocionalnom, ja na racionalnom.“ Dalje piše: „Ako bi i obratio pažnju na moje argumente, bilo je to uglavnom da bi od njih konstruisao nove optužbe. Očigledno mu nije bio cilj rešavanje problema koje smo pomenuli.“

Merkel i Obama - autori memoara

Ironično je da se njeni memoari pojavljuju upravo sada, dok se Tramp sprema da ponovo uđe u Belu kuću.

Dodatno je simbolična i činjenica da će Merkel svoju knjigu Sloboda - u Vašingtonu predstaviti zajedno sa Obamom, 2. decembra u Anthem Theater-u.

Svoje memoare pod nazivom Obećana zemlja, Obama je objavio u novembru 2020. Knjiga od više od hiljadu stranica postala je bestseler širom sveta.