Prigožin je u glasovnoj poruci objavljenoj na mreži Telegram naveo da se njegovi borci „okreću i idu natrag u kampove“. Do sada nije prolivena „ni kap krvi naših boraca“, rekao je Prigožin.

Prema navodima agencije Rojters, u koloni koja je bila na oko dvesta kilometara južno od Moskve bilo je oko 5.000 vagnerovaca, predvođenih iskusnim komandantom Dimitrijem Utkinom.

Ukupno Prigožin navodno raspolaže sa oko 25.000 ljudi, vrlo dobro obučenih i opremljenih, te iskusnih u borbi.

U međuvremenu, kako javlja Rojters, započelo je i povlačenje „Vagnera“ iz Rostova na Donu, grada uz granicu sa Ukrajinom koji su Prigožinovi borci zauzeli u subotu ujutro (24. jun).

Lukašenko kao posrednik?

Neposredno pre povlačenja, pres-služba beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka objavila je da je on nagovorio Prigožina da odustane.

„Prigožin je prihvatio predlog beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da zaustavi svoje naoružane ljude iz 'Vagnera' i preduzme dalje korake za smirivanje situacije“, objavio je beloruski predsednički ured.

Navodi se da je Lukašenko delao kao posrednik, u dogovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Prigožin nije eksplicitno pomenuo Lukašenka u svojoj poruci, jednako kao što nije ni rekao da li je ruska vlast udovoljila njegovom zahtevu za smenom ministra obrane Sergeja Šojgua.

Kako je saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Prigožin se složio da napusti Rusiju i ode u Belorusiju, mada nije jasno šta će tamo raditi. Peskov je dodao da borci „Vagnera“ koji su učestvovali u pobuni neće biti gonjeni, te da mogu da potpišu profesionalni ugovor sa ruskom vojskom.

Kako je rekao Peskov, poverenje Putina u ministra odbrane Šojgua nije narušeno.

Istrage protiv Prigožina

Prethodno se Moskva već bila pripremila za dolazak „Vagnerovih“ trupa. Putin je u subotu ujutru zapretio Prigožinu teškim posledicama zbog oružane pobune. On je svog bivšeg bliskog saradnika u televizijskom obraćanju naciji nazvao „izdajnikom“.

Putin je osim toga rekao i da će „svi oni koji su dobrovoljno krenuli ovim putem izdaje, pripremali oružanu pobunu, odabrali ucene i terorizam, biti kažnjeni zakonom i od strane naših ljudi“.

Ruske vlasti su u petak (23. jun) uveče pokrenule istragu protiv Prigožina, koji se obogatio na državnim tenderima, a zbog koje mu preti zatvorska kazna od 12 do 20 godina.

Još je nejasno hoće li istraga biti obustavljena nakon što je Prigožin najavio da će povući svoje trupe, piše nemačka novinarska mreža RND.

Osim toga je u međuvremenu pokrenuta i istraga od ruske strane tajne službe FSB zbog „oružane pobune“.

Nema reakcije iz Moskve

Borba za vlast između Prigožina i ruskog vojnog vrha, koja je tinjala mesecima, eskalirala je u petak (23.6.).

Prigožin je optužio ministra obrane Sergeja Šojgua da je naredio napad na vojni kamp „Vagnerovih“ trupa. Nakon tog navodnog napada, ​​koji je Ministarstvo obrane u Moskvi odmah demantovalo, Prigožin je najavio „marš pravde“ za kažnjavanje odgovornih.

U subotu ujutro su njegove trupe najpre zauzele vojne objekte u južnom ruskom gradu Rostovu na Donu, a kasnije se doznalo da su druge jedinice krenule prema Moskvi.

Tokom dana je o situaciji u Rusiji nemački kancelar Šolc razgovarao s američkim predsednikom Bajdenom, francuskim predsednikom Makronom i britanskim premijerom Sunakom.

Zvanično je iz Kancleramta samo objavljeno da će zapadne zemlje „nastaviti da podržavaju Ukrajinu koliko god je potrebno“.

za (rtr, dpa, rnd, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.