Na početku dobra vest: Prema novoj studiji, vakcina protiv korone koje su razvile kompanije Bajontek i Fajzer štiti od mutacija virusa koje su se pojavile u Velikoj Britaniji i Južnoafriökoj Republici. To proizlazi iz laboratorijske studije koju su sproveli istraživači kompanije Fajzer i Univerziteta u Teksasu.

Pokazalo se da su antitela 20 vakcinisanih osoba uspešno odbila virus, barem u staklenoj (reagens) posudi. To su doduše samo testovi in vitro, u laboratorijskim uslovima, a ni grupa testiranih nije velika. Ipak vest je ohrabrujuća.

Pored toga, još uvek nema saznanja da nove varijante virusa izazivasju ozbiljnije tokove bolesti uzrokovane virusom kovid 19 ili da su odgovorne za veću stopu smrtnosti.

Brzo širenje virusa

Ima, međutim, i loših vesti: te varijante virusa toliko su zarazne da previše ljudi oboli odjednom tamo gde se pojavi mutirani virus korone. Na primer, britanska varijanta je do 70 odsto zaraznija od ranije poznatih varijanti koronavirusa. To može dovesti do kolapsa zdravstvenih sistema u nekim zemljama koje su već na granici kapaciteta. Na mnogim mestima nedostaju bolnički kreveti, respiratori, stanice za intenzivnu negu i osoblje.

Prof. dr Rihard Ner, šef istraživačke grupe „Evolucija virusa i bakterija“ sa Univerziteta u Bazelu, smatra da je glavna opasnost koja dolazi od mutiranog virusa znatno brže širenje. „Ako se mutirani virus stvarno širi 50-60 odsto brže, puno je više obolelih koji zavrüavaju u bolnicama i opterećuju zdravstveni sistem. Neki od njih na nažalost i umiru. Postoji zabrinutost da bi mutirani virusi mogao povećati broj ponovnih infekcija i smanjiti efikasnost vakcine, ali to je sada sekundarna briga“, rekao je prof. Ner na onlajn-konferenciji Science Media Centra (SMC).

Biološki podaci o mutacijama predstoje

Do sada je većina saznanja o novoj mutaciji korona-virusa proizašla iz epidemioloških opservacija njenog brzog širenja. Biološki podaci o varijantama za sada su teško dostupni. Razlog brzog širenja mogla bi biti neznatna promena na jednom delu spajk-proteina na površini virusa. Većina vakcina protiv korone dizajnirana je tako da telo vakcinisane osobe prepozna spajk-protein i bori se protiv njega. Mutacije nisu neuobičajene kod virusa, u proseku se svakog meseca pojave dve nove varijante.

- pročitajte još: Zašto većina Nemaca neće da se vakciniše?

Zabrinutost izazivaju dve varijante virusa, koje se brzo šire: jedna u Velikoj Britaniji i Danskoj VOC202012 / 01, B.1.1.7 ili 501Y.V1 i druga varijanta B.1.351 ili 501Y.V2, koja je raširena u Južnoafričkoj Republici i koja u naslednom materijalu ima osam akumuliranih mutacija. Pomenute države nisu krive što su se u njima pojavile te mutirane varijante. One su samo posebno intenzivno ispitivale virus i prve su primetile njegove mutacije.

U međuvremenu su te mutacije virusa složenog naziva otkrivene u mnogim zemljama, uključujući i Nemačku.

Da li mutirani virus smanjuje efikasnost vakcinacije?

Trenutno ne, ali istraživanja se moraju nastaviti - ne samo u laboratorijama, već se mora pristupiti opsežnim studijama, ​​kako bi se utvrdilo kako vakcine izlaze na kraj sa mutiranim virusima korone i to ne samo sa do sada otkrivenim varijantama. S tim u vezi, postavlja se pitanje da li će osobe koje su već vakcinisane i one koje su se oporavile od infekcije, biti imune na nove varijante virusa.

Ako virus ikada tako jako mutira da imunološki odgovor nakon vakcinacije bude tako slab da više ne može neutralizovati virus, vakcine će morati da budu prilagođene mutiranom virusu. Takav apdejt jedne mRNK-vakcine nije teško napraviti, poručuju iz kompanija Bakontek i Fajzer. Genetski kod virusa koji se nalazi u vakcini može se relativno lako promeniti. No, za testiranje i odobrenje, kao i za proizvodnju i distribuciju prilagođene vakcine potrebno je vreme, a mnogi centri za vakcinaciju još nestrpljivo čekaju na prvu varijantu vakcine.

Koje su posledice mutacija?

Prema dosadašnjim saznanjima, za zaraženu osobu je nebitno kojom varijantom je zaražena, mutacija nema uticaja na tok bolesti. U skladu s tim, mere koje su već na snazi, ​​ne moraju se dalje pooštravati, već samo doslednije sprovoditi, smatra prof. dr Izabela Ekerle, šefica istraživačke grupe za viruse u nastajanju na Odeljenju za infektivne bolesti Univerziteta u Ženevi.

„Sada nemamo specifičnih mere skrojene za nove varijante virusa a koje ne bi važile i za ostale varijante. Svaka se prenosi bliskim kontaktom. I sve mere, koje smanjuju kontakt među ljudima i koje omogućuju da se u ranoj fazi prepozna infekcija a zaraženi izoluju, su efikasne. Predstoji nam još nekoliko napornih nedelja i meseci“, kaže prof. Ekerle.

Svi  teba da se dosledno pridržavaju pravila

Dr Andreas Bergtaler, šef istraživačke grupe „Virusna patogeneza i antivirusni imuni odgovor“ Austrijske akademije nauka (CeMM) smatra da je najveći izazov da se održi motivacija ljudi. Tu su posebno misli na političare. Zastrašujuće je, kaže dr Bergtaler, koliko ljudi ne žele da se vakcinišu. Neophodna je bolja komunikacija kako bi ljudi bili spremni da podrže mere zaštite od korone.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android