Nemački Institut Paul Erlih (PEI) odobrio je firmi Jansen Kilag iz Nojsa početak druge faze testiranja vakcine protiv korona-virusa. Nakon što je prva faza testiranja na manjem broju osoba prošla bez negativnih nuspojava, u drugoj fazi će moguća vakcina biti testirana na više stotina ljudi.

Institut Paul Erlih sa sedištem u Langenu u centralnoj Nemačkoj nadležan je za izdavanje dozvola za kliničke studije, kao i za vrednovanje dobijenih rezultata i izdavanje dozvola za korišćenje vakcina u Nemačkoj. Kod vakcine firme Jansen Kilag radi se o takozvanoj vektorskoj vakcini. Ona sadrži virus koji za čoveka nije opasan, ali koji je tako promenjen da sprečava infekciju čoveka korona-virusom.

-pročitajte još: „Uspeh bi bio ako vakcina makar ublaži tok bolesti“

Istovremeno, obustavljeno je testiranje vakcine britansko-švedskog farmaceutskog koncerna Astra Zeneka, koje je već bilo u trećoj, završnoj fazi. Razlog je to što su se kod jednog pacijenta pojavili zdravstveni problemi. Ne navodi se gde se pacijent nalazi, ni o kakvim problemima se radi, ali zdravstveni portal „Stat News“, pozivajući se na jednu predstavnicu firme, piše o „teškim nuspojavama“.

Testiranja na desetinama hiljada ljudi

Privremeno obustavljanje studije rutinska je mera u takvim slučajevima, saopšteno je iz farmaceutskog koncerna. Nezavisni stručnjaci sada moraju da utvrde da li su zdravstveni problemi kod te osobe povezani s testiranom vakcinom ili nisu. Dok se to ne utvrdi, vakcina neće više biti davana nikome, a sve osobe koje su je već dobile biće posmatrane. Koncern se nada da će provera biti brzo obavljena, i da će testiranje uskoro biti nastavljeno.

Reč je o vakcini AZD1222 koju je koncern Astra Zeneka razvio zajedno sa oksfordskim univerzitetom. Ona je ušla u treću fazu testiranja koje je sprovođeno u Velikoj Britaniji, Brazilu i Južnoafričkoj Republici, a koja je trebalo da obuhvati više desetina hiljada osoba koje na to dobrovoljno pristanu.

Astra Zeneka je jedan od devet vodećih farmaceutskih koncerna kada je reč o razvoju vakcina – uz „Pfizer“, „Johnson&Johnson“, „Merck“, „Modernu“, „Novavax“, „Sanofi“, „BioNTech“ i „GlaxoSmithKline“. Oni su se, inače, juče obavezali da će se pridržavati svih naučnih, bezbednosnih i ostalih standarda za eksperimentalne vakcine – uprkos političkom pritisku da se vakcina što pre razvije kako bi bila zaustavljena pandemija korona-virusa.

Vakcina pre američkih izbora?

Taj neobičan korak usledio je zato što se pojavila sumnja da bi u Sjedinjenim Državama mogla da bude izdata dozvola za korišćenja vakcine protiv korona-virusa još pre predsedničkih izbora 3. novembra, a bez dovoljnog testiranja. Američki predsednik Donald Tramp je naime u više navrata najavio da će SAD imati vakcinu do kraja godine, možda i pre izbora.

Trenutno je u svetu više eksperimentalnih vakcina protiv u trećoj fazi testiranja. Ona u Sjedinjenim Državama po pravilu podrazumeva testiranje na oko 30.000 ljudi. Prema mišljenju uglednih američkih stručnjaka, do kraja godine bi moglo da se zna da li je neka od tih vakcina dovoljno delotvorna. Imunolog Entoni Fauči, koji savetuje i Belu kuću, računa da će SAD početkom iduće godine imati vakcinu protiv korona-virusa.

aj/ar/ww (dpa, rtr, afp, ap)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android