Preliminarna analiza treće faze studije u kojoj je učestvovalo 19.866 ispitanika pokazuje da je efikasnost cepiva Gam-COVID-Vac ruskog Istraživačkog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja, nakon druge doze vakcine, dostiglo 91,6 procenata. Rezultati su objavljeni 2. februara u stručnom časopisu The Lancet.

„Razvoj cepiva Sputnjik V je (do sada) kritikovan kao ishitren, nedovoljno temeljit i netransparentan“, napisali su lekari Ian Džons i Poli Roj, profesori na Univerzitetu Riding i Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu u komentaru o studiji. „Ali, rezultat o kojem se ovde izveštava je jasan i predstavljen je na naučnim principima vakcinacije. To znači da sada još jedna vakcina može da se uvede u borbu protiv kovida 19 kako bi se smanjio broj inficiranih.“

-pročitajte još: Vakcinisan, pa se razboleo – moje iskustvo sa Sputnjikom V

Neželjeni efekti u uobičajenim okvirima

Prema tim podacima, od 14.964 vakcinisanih 16 osoba obolelo je od kovida 19. U manjoj grupi onih koji su primali placebo obolele su 62 osobe od 4.902 testirane.

Teži neželjeni efekti, zbog kojih je bilo neophodno bolničko lečenje, javili su se kod 45 (0,2%) u vakcinisanoj grupi i 23 osobe (0,4%) u grupi koja je primala placebo.

Češći neželjeni efekti bili su blaži simptomi slični gripu, bolovi na mestu vakcinisanja i prolazna slabost i premor.

Zabeležena su i četiri smrtna slučaja od kojih nijedan nije bio u vezi sa vakcinacijom: jedan pacijent se fizički povredio, dva su bolovala od drugačijih, ranijih bolesti i razvili simptome kovida 19 četiri, odnosno pet dana nakon vakcinacije.

U pogledu uobičajenog vremena inkubacije, lekari pretpostavljaju da su oba pacijenta pre vakcinacije bila zaražena, iako urađeni PCR-test nije pokazao pozitivan rezultat. U grupi koja je primala placebo jedan pacijent je doživeo moždani udar.

-pročitajte još: Šta znamo o kineskim vakcinama?

Prvo jedan transportni virus – a onda drugi

Strogo gledano, kod vakcinacije Sputnjikom V radi se o kombinaciji dve različite vektorske vakcine, koje se daju jedna za drugom.

Obe vakcine su zasnovane na adenovirusima Tipa 5 (rAd5-S) i 26 (rAd26-S), koje su genetski modifikovane da proizvode površinski protein SARS-CoV-2. U konkretnom eksperimentu ispitanici su prvo primali vakcinu rAd5-S, a potom rAd26-S kao pojačivač.

Prva vakcina se biološki može uporediti sa vakcinom Ad5-nCoV kineskog proizvođača CanSino, koja takođe koristi adenovirus Tip 5.

Ukupno gledano, Sputnjik V ima sličnosti sa oksfordskom vakcinom AZD1222 firme AstraZeneka, koja za transport proteina koristi adenovirus šimpanze – AZD1222 već je dobila odobrenje u Evropskoj uniji.

Imunološki odgovor zavisi od individualne prirodne sklonosti

Studija pokazuje da je najveći broj od 324-oro egzemplarno izabranih vakcinisanih osoba, nakon vakcinacije pokazao da je stvorio imunološki odgovor i na antitela i na T-ćelije. To j izostalo samo kod šest testiranih. Moguće je da je razlog poodmakla starost osoba ili je u pitanju individualna prirodna sklonost.

-pročitajte još: Proizvođače vakcina lišiti prava na patent?

U svakom slučaju, studija je pokazala kod 2.144-oro testiranih preko 60 godina efikasnost u visini 91,8 procenata. To govori protiv tvrdnje da dejstvo opada s godinama.

Takođe, i kod vakcine AstraZeneka AZD1222 još uvek nije konačno razjašnjeno da li isto tako dobro deluje kod starijih, kao kod mlađih vakcinisanih osoba. Ruska vakcina Sputnjik V testirana je samo na osobama starijim od 18 godina.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android