Francuska prestonica se u ponedeljak zatresla od političke bombe. „Malo je čudno“, rekao je za DW jedan prolaznik u centru Pariza, čovek po imenu Žan-Pol. „Bilo je veoma iznenađujuće to što je Makron odlučio da raspusti parlament. Ne znam šta da mislim.“

Žan-Pol nije jedini koji je zbunjen. Raspuštajući francuski parlament i raspisujući vanredne parlamentarne izbore u dva kruga, 30. juna i 7. jula, dugogodišnji predsednik Emanuel Makron iznenadio je naciju, pa i mnoge u njegovoj sopstvenoj stranci.

Na upravo održanim izborima za Evropski parlament, krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje (RN) oduvala je Makronove proevropske liberale i njega još više priterala uza zid. Antiimigraciona, evroskeptična stranka osvojila je više od 30 odsto glasova, a Makronova samo 15 procenata.

„Ekstremna desnica je beda za Francuze i degradacija naše zemlje. Tako da, na kraju današnjeg dana, ne mogu da se ponašam kao da se ništa nije dogodilo“, rekao je Makron, ističući sebe kao onoga koji vraća izbor narodu.

Bardela premijer?

Za Žan-Pola, vanredni izbori bi zapravo mogli da budu dobra stvar. „Bilo bi mu veoma teško da ima dobru vladu. Pa dobro, hajde odmah da razjasnimo stvari, pa ćemo videti.“

„Ako se Francuzi odluče za ekstremnu desnicu... ok, i to je izbor“, rekao je. „A ako žele da nastave srednjim putem – na Francuzima je da odluče.“

Makronova pozicija kao predsednika nije direktno na udaru zbog najavljenih izbora. On je 2022. pobedio Marin Lepen obezbedivši sebi drugi i poslednji petogodišnji mandat.

U ponedeljak je Makronova stranka počela da apeluje na druge centrističke snage da se udruže protiv RN.

Ali, ako RN pobedi na izborima sledećeg meseca, Makron, koji je stupio na funkciju 2017, mogao bi da bude primoran da za svog petog premijera imenuje lidera RN Žordana Bardelu.

„Proračunati rizik ili ludo kockanje?“

Makronova šokantna najava odmah je postala glavna priča oko rezultata izbora u EU, dok su se analitičari trudili da shvate na šta se on igra.

Mudžaba Rahman, analitičar konsultantske kuće Eurasia Group, opisao je to „ili kao proračunati rizik ili ludo kockanje“.

Čini se da Makron računa na veću izlaznost i opreznije glasanje na nacionalnim izborima, napisao je Rahman na platformi Iks u ponedeljak. Glasači često koriste izbore za Evropski parlament za kažnjavanje nepopularnih domaćih vlada.

U svakom slučaju, Makron, koji je suočen sa 65 odsto neodobravanja kod kuće, verovatno bi bio primoran na prevremene parlamentarne izbore u pokušaju da progura budžet za 2025. kasnije ove godine, ukazao je Rahman.

Makron je možda osvojio redak drugi mandat u Jelisejskoj oblasti, ali on od 2022. predsedava manjinskom vladom, boreći se da progura svoj dnevni red kroz parlament, ponekad forsirajući stvari i koristeći ustavne instrumente. Što ga je učinilo nepopularnim.

Pavel Zerka iz Evropskog saveta za spoljne poslove za DW kaže da Makronova odluka mora da se sagleda kroz tu prizmu. Makron rizikuje da poslednje tri godine svog predsedničkog mandata proživi „u senci tog rezultata, očiglednog poraza od Marin Lepen“, kaže Zerka.

Morao bi da živi s tim da ga ona „stalno poziva da raspiše nove izbore i pokušava da delegitimizuje njegov kabinet“, naglasio je Zerka.

Čini se da francuski predsednik, poznat po svom samopouzdanju, velikim vizijama i blistavim govorima, radije kreće u ofanzivu da ponovo osvoji francuska srca i umove.

„Makron veruje da može na izbore, suočavajući Francusku sa jasnim izborom između pro-EU, pro-ukrajinskog i centrističkog statusa kvo, naspram egzistencijalnog rizika jedne krajnje desničarske vlade koja ostaje duboko antievropska i ima prošlost obožavanja i podrške Putinu“, smatra analitičar Mudžtaba Rahman.

Inspiracija iz Španije?

Francuski predsednik možda imitira španskog premijera Pedra Sančeza koji je prošle godine karijeru stavio na kocku na vanrednim izborima – koji su na kraju za njega dobro prošli.

Ali, Pavel Zerka ističe: ako se Makronov plan izjalovi, pobednici će naravno biti Lepen i njen 28-godišnji naslednik Bardela, koji su trenutno u veoma jakoj poziciji.

„Ne možemo isključiti scenario po kojem će, posle izbora u junu, njen uticaj na francusku politiku da poraste veoma brzo, u slučaju da ona postane deo sledeće vlade“, ukazuje Zerka.

Posledice za Evropsku uniju

Učinak Makronove stranke na predstojećim izborima ima implikacije izvan francuskih granica. Ako RN bude trijumfovala, Francuska bi mogla da završi kao najnovija članica EU s tvrdom desničarskom strankom u vladi, posle Italije i Švedske.

Rezultati ovih evropskih izbora zadali su teške udarce liderima u Parizu i Berlinu, političkom tandemu dve najmoćnije nacije Evropske unije.

Poslednjih godina, Makron i nemački kancelar Olaf Šolc zajedno su radili na tome da proguraju svoju evropsku agendu o snažnoj podršci Ukrajini u njenom ratu s Rusijom i davanju prioriteta klimatskoj politici.

S vladama Nemačke i Francuske na klimavim nogama, oba političara deluju manje moćno uoči borbe za najviša funkcije u EU koja sledi nakon izbora za Evropski parlament.

Za to vreme, brige u Parizu su više lokalne prirode. Emanuela, koju smo takođe zaustavili na ulici, rekla je za DW da je ljuta na Makrona zbog njegove rizične igre. „Nisam sigurna da može da dobije. Ne razumem baš zašto je to uradio, jer kako ja vidim stvari, to je put da krajnja desnica dođe u vladu. Mislim da je to pravo kockanje, nikad ne znaš kako stvari mogu da ispadnu.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku