Po drugi put u poslednja tri meseca poljski ministar za evropska pitanja Konrad Šimanski morao je da odgovara na povremeno prilično oštra pitanja njegovih kolega ministara u Briselu o reformi pravosuđa u Poljskoj. Evropska komisija smatra da ta reforma predstavlja ozbiljnu opasnost za pravnu državu. Zato je Komisija u decembru 2017. pokrenula postupak za sankcionisanje Poljske po članu 7 sporazuma EU. O mogućom sankcijama odlučivaće 27 preostalih zemalja-članica, odnosno njihovi predstavnici u Savetu ministara.

Poljski ministar je, inače, još jednom pokušao da opravda to su na mesta sudija postavljeni kandidati bliski vladi. Šimanski je rekao da svaka članica EU ima pravo da svoj pravosudni sistem odredi prema sopstvenom nahođenju i tradiciji. „Mi ovdje branimo ono što je odlučio poljski parlament“, rekao je Šimanski uoči konsultacija u Briselu.

Posebno je sporno naprasno penzionisanje sudija Vrhovnog suda u Varšavi. Vladajuća nacionalistička Partija prava i pravde“ (PiS) snizila je starosnu granicu za odlazak u penziju sa 70 na 65 godina. Na taj način ona je jednim potezom oslobodila mnoga sudijska mesta – koje će vlada popuniti poslušnim sudijama. Međutim, dosadašnja predsednica Vrhovnog suda Malgoržata Gersdorf odbija da ode. Ona je, što se smatra veoma neobičnim, zamolila za pomoć Evropski sud pravde u Luksemburgu.

Kritike Berlina i Pariza

Nemačka i Francuska su, nakon saslušanja Poljske u Savetu ministara EU, izdale zajedničko saopštenje u kojem kritikuju poljsku vladu zbog naprasnog penzionisanja sudija. „Dijalog sa Poljskom do sada nije doveo do bitnijeg napretka, a sumnje u reformu pravosuđa u Poljskoj i dalje postoje“, rekao je nemački državni ministar Mihael Rot na sednici u sredu (19.9). Berlin i Pariz zatražili su od Varšave da sačeka sa imenovanjem novih sudija dok Evropski sud pravde ne donese ocenu o poljskoj reformi pravosuđa. To bi moglo da se dogodi za tri do pet meseci.

Mihael Rot se zalaže za to da se sistematski preispita postupak Poljske i da se, bez previše oklevanja, primeni Član 7 – koji inače još nikada nije bio primenjen prema nekoj članici. „Ne sme biti sumnje u to da se EU veoma ozbiljno odnosi prema principima pravne države, da ih poštuje, štiti i brani. To nije samo zadatak Evropske komisije već i zemalja-članica“.

Trenutak za pooštravanje postupka još nije došao, smatra većina članica EU. Za naredni korak – tvrdnju da je pravna država u Poljskoj u opasnosti – neophodno je da glasaju četiri petine od ukupno 27 članica. To znači da bi 22 zemlje morale da budu za to. Jedan diplomata EU koji je želeo da ostane anoniman, kaže da trenutno u Briselu ne vidi da postoji takva većina. Tek u narednom koraku utvrđuje se nepostojanje pravne države i tu odluka mora biti jednoglasna. Ali Mađarska je više puta stavila do znanja da neće glasati protiv svog suseda Poljske.

Treći i posljednji korak uključuje sankcije, novčanu kaznu ili oduzimanje Poljskoj pravo da glasa. Za to je potrebno donošenje odluke tzv. kvalifikovanom većinom. Glasanje kvalifikovanom većinom je inače način donošenja odluka u Savetu Evropske unije koji podrazumijeva određeni broj glasova potreban da bi Savet usvojio odluku.

Postupak: iscrpan i dugotrajan

U svim fazama postupka Poljskoj se daju rokovi za popravni i odustajanje od bespravnih postupaka. Dok se ne stigne do kraja postupka primene Člana 7 mogu proći meseci, ako ne i godine. Ali do tada će, kako se pribojavaju diplomate, vladajuća stranka u Poljskoj popuniti sva ispražnjena sudijska mesta u toj zemlji, a dovešće na svoju liniju i organ zadužen za imenovanje sudija. Evropski savez sudija reagovao je na to izbacivanjem poljskog sudijskog veća. To je usledilo uz obrazloženje da se imenovanje sudija u Poljskoj ne odvija nezavisno od politike i da podela vlasti više nije zagarantovana.

Evropska komisija će takođe povećati pritisak na Poljsku. Paralelno uz Član 7 – postupak sankcionisanja od strane Saveta EU – Evropska komisija povela je i postupak kršenja evropskog sporazuma od strane Poljske. Pošto Varšava odbija da prihvati primedbe Evropske komisije o ispravnosti naprasnog penzionisanja sudija, komesar Frans Timermans će Evropskom sudu pravde u Luksemburgu uložiti još jednu tužbu protiv poljske vlade. Sud Poljsku može da osudi na veliku novčanu kaznu.

Mađarska i Poljska uzajamno se štite

Na predlog Evropskog parlamenta, članice EU uskoro moraju da se pozabave i ugroženošću pravne države u Mađarskoj. Parlament je prošle godine oštro osudio sužavanje medijskih sloboda, uputstva upućena naučnicima o ponašanju i druga ograničavanja demokratskih prava u toj zemlji. Mađarska bi time bila druga zemlja protiv koje bi se otvorio postupak po Članu 7 Sporazuma EU. „Za žaljenje je to što ćemo morati da se pozabavimo i kršenjem principa pravne države u Mađarskoj. Veoma sam zabrinut ponašanjem prema civilnom društvu i medijima u Mađarskoj“, izjavio je nemački državni ministar Martin Rot u utorak (18.9.) u Briselu.

Mađarski premijer Viktor Orban, u svom nastupu pred Evropskim parlamentom, odbacio je sve optužbe protiv Mađarske nazvavši ih „lažima i izmišljotinama“. „Vlada u Budimpešti će pred Sudom pravde u Luksemburgu dići tužbu protiv odluke Evropskog parlamenta o povredi Člana 7, jer su glasovi pogrešno prebrojavani“, rekao je Orban i dodao da neophodne dve trećine nisu postojale.

Tužba nema mnogo izgleda na uspeh, smatraju pravni eksperti Evropskog parlamenta. Mađarska međutim ne mora da se boji da bi, nakon dugog postupka, mogla da bude osuđena i sankcionisana, jer: Poljska je mađarskim desnim populistima obećala da će uložiti veto. Tako se obe države, i Mađarska i Poljska, uzajamno štite.

Čekaju se izbori

Natezanje oko povrede principa pravne države u Poljskoj i Mađarskoj neće biti okončano pre evropskih izbora u maju 2019, pribojavaju se diplomate u Briselu. Pre izbora ni jedna strana neće popustiti.

Evropska komisija je protiv Mađarske podnela tužbu zbog zakona o azilu i navodno lošeg tretmana azilanata u tranzitnim zonama na granici. Jedan odbor Saveta Evrope – koji nije organ EU – optužio je mađarske graničare za zlostavljanje izbeglica i azilanata, njihovo prebijanje i nasilno vraćanje odnosno prebacivanje u Srbiju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android