Poljska je u sve većoj izolaciji. Evropska komisija, Venecijanska komisija, Saveta Evrope, Ujedinjene nacije i gotovo svi pravni stručnjaci smatraju da se nacionalno-konzervativna vlada u Varšavi sa svojom reformom pravosuđa nalazi na pogrešnom putu. Poljska se sama obratila Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope, odboru stručnjaka s međunarodnim ugledom. Njihovo mišljenje za Poljsku se ispostavilo kao katastrofalno. Nakon toga je vlada u Varšavi odlučila da tu ekspertizu jednostavno ignoriše. Da zabije glavu u pesak poput noja. Jedan protiv gotovo svih. Može li danas u Evropi tako da se vodi politika? Ne može.
Predsednica poljske vlade Beata Šidlo, lider vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski i parlamentarna većina u Poljskoj dospeli su u slepu ulicu. Oni Evropsku komisiju i druge institucije kojima Poljska svojevoljno pripada, prisiljavaju na akciju. Evropski komesar nadležan za načela pravne države Frans Timermans gotovo da moli vladu u Varšavi da započnu stvarni dijalog, ali poljski ministri za sada odbijaju bilo kakav kontakt. Može li danas u Evropi tako da se vodi politika? Ne može.
Ako želi da sačuva svoj kredibilitet, Evropskoj komisiji ne preostaje više mnogo mogućnosti osim da preti sankcijama, pa i „političkom atomskom bombom“ – suspenzijom Poljske. Ali taj postupak je prema Članu 7 veoma težak. On do sada nikada nije primenjen. A kako bi sačuvala svoj kredibilitet, poljska vlada ostaje tvrda i odbija bilo kakvu saradnju. Taj zastoj mora biti prekinut. Ali kako?
U slučaju aktuelne poljske vlade to je verovatno moguće samo uz pomoć novca. Briselski izvor novca koji Varšavu obilato snabdeva mora da presuši, kako bi se došlo do uviđavnosti. Tako bi trebalo razumeti i primedbu komesara EU Timermansa da unutrašnje tržište, dakle najvažniji deo ekonomske integracije, može da postoji samo ako je zagarantovano funkcionisanje pravne države. Poljska vlada odlučila se za blokadu i ne priznaje da je Evropska komisija uopšte merodavna, da Evropska unija uopšte time sme da se bavi. Ali tu se grdno vara. Poljska je svojevoljno potpisala Član 2 Lisabonskog ugovora u kojem piše da je funkcionisanje pravne države uslov za članstvo u Evropskoj uniji. Naravno da se svaka članica EU odriče dela svog suvereniteta, jer drugačije i ne može da se vodi neki politički klub. Blokiranje i ignorisanje u ovom slučaju na duži rok nije od pomoći. Može li danas u Evropi tako da se vodi politika? Ne može.
Spor oko reforme pravosuđa i pravne države za obe strane predstavlja suvišno opterećenje – nepotrebno natezanje koje opterećuje celu Uniju. Krajnje je vreme da se taj spore reši. Loptica je sad kod Varšave. Posebno jasno se izolacija Poljske vidi na primeru jedne izjave nemačke kancelarke. Angela Merkel je do sada bila veoma uzdržana, bez obzira na sve optužbe iz Varšave na račun Nemačke i nje lično. Nemačka je u Briselu još i kočila kada se radilo o tome da se Poljska dovede u red, ali sada je Merkelova izjavila da o tome više ne može da se ćuti. Bez funkcionisanja pravne države, EU ne može da postoji, rekla je nemačka kancelarka.
Drugim rečima, Poljska je ostala sama, uz nju je samo još Mađarska. Ali Budimpešta ima sopstvene sporove s Evropskom komisijom, a i to je zemlja koja iz budžeta EU više dobija nego što u njega uplaćuje. I Mađarska može da se lupi po džepu. Može li danas u Evropi tako da se vodi politika? Može. Jeste da to nije lepo, ali da bi se sprečile neke još gore stvari, drugačije očigledno ne ide.