Vladu kancelarke Merkel podržavali su liberali (FDP). Oni nisu uspeli da pređu cenzus. Postoje samo dve realne opcije da se formira parlamentarna većina – tu su Zeleni, sa kojima se CDU Merkelove ne slaže najbolje ili ljuti rivali iz Socijaldemokratske partije (SPD).

Bečki Standard: „Tek što su papirni tanjiri i flaše šampanjca odnesene, demohrišćani (CDU/CSU) Angele Merkel morali su da priznaju da neće biti lako posle ove pobede. Izmakao im je partner sa kojim su želeli da stupe u koaliciju – FDP. Liberali su bili predvidljivi. Činili su gotovo sve da bi ostali na vlasti. I učinili bi opet sve da u nju uđu. Angela Merkel mora da nađe novog partnera, a udavače su sada drugačije nego 2009. godine.“

Štutgarter cajtung u komentaru „Kraljica bez kraljevstva“ piše: „Najteže pitanje glasi: sa kim Angela Merkel uopšte može da vlada? I socijaldemokrate (SPD) i Zeleni su u predizbornoj kampanji zastupali politiku koja se suprotstavlja ciljevima demohrišćana. Koalicije imaju svoju cenu. U slučaju SPD-a, ta cena bi mogla da budu povećanja poreza, u slučaju Zelenih energetska reforma. To u oba slučaja ide na štetu Angele Merkel. Potkopaće njen kredibiltet i njen status zvezde ovih izbora. Savez sa Zelenima je malo verovatan. Dakle, demohrišćanima ostaje samo jedna mogućnost.. I zbog toga će se Socijaldemokrate skupo prodati svoj ulazak u veliku koaliciju. SPD već iz iskustva zna da se lepo ponašanje ne isplati.“

Rajniše post: „Svojom grandioznom pobedom, nemačka kancelarka Angela Merkel dospela je na sam vrh, ali već sada počinje mučno silaženje. Predsednica CDU, iako ima 41,4 odsto glasova, tokom sledeće četiri godine neće moći da sprovodi čistu demohrišćansku politiku. Prognoza glasi: sledi nam višemesečno natezanje i zatim koalicija sa socijaldemokratama, sa sporazumom koji će biti toliko u znaku SPD-a, da oni neće biti toliki kao gubitnici kao što to izgleda danas. Sasvim je moguće da tokom sledeće godine neće samo Angela Merkel žaliti za liberalima.“

Evropi je potrebna snaga

Berlner cajtung: „Sve dok ne postoji pritisak da se stvari radikalno promene, sve dok niko ne poziva na velike reforme, demohrišćani će biti prvi izbor. Oni su konzervativna partija. Od njih niko ne traži alternativu. Sve što moraju da urade jeste da se prilagođavaju društvenim promenama. Ne treba im plan za celo društvo. To je njihova snaga. Na drugoj strani, SPD zavisi od toga koliko glasača ima hrabrosti za promene.“

Vestdojče algemajne cajtung: „Jedino je Angela Merkel odolela ekonomskoj krizi i ostala na čelu vlade. U Španiji, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji, vlast je promenjena, ali i ti novi ljudi danas izgledaju prevaziđeno. Tu je Fransoa Oland, kome gotovo ništa ne polazi za rukom. Većina Francuza bi ga menjala za nemačku kancelarku. Od Britanca Dejvida Kamerona ostala je samo senka. Sa Angelom Merkel stvari stoje sasvim drugačije. Najuticajniji časopis u Evropi, britanski 'Ekonomist', objavio je sliku Merkelove na naslovnoj strani uoči izbora, na kojoj je ona predstavljena kao vladarka Evrope. Nabrajaju se njeni uspesi – zadržala je Grčku u evrozoni, privolela severne zemlje da pomognu onim južnim, otarasila se Berluskonija. Merkelova nije ništa od toga uradila sama, ali je igrala značajnu ulogu. Evropljani čine sedam odsto svetskog stanovništva, ali drže četvrtinu svetske ekonomije i konzumiraju pedeset odsto proizvoda na svetskom nivou. Merkelova smatra da je za to potrebna snaga. Zbog toga vrši pritisak na Grke, Špance, Irce. Nema pomoći bez promena. tu je osnovna orijentacija Merkelove. Ne radi se o minimalcu, niti o penzijama – već o tome kako se ono nacionalno uklapa u evropsku celinu? Ona se kreće samo korak po korak, ali to je znak iskustva. Ako Angela Merkel ubrza svoj rad, sve će poći naopako.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković