Dojče vele: Zašto ste napisali knjigu u kojoj svojoj kćerki objašnjavate privredu?

Janis Varufakis: Iskreno rečeno, to je bio predlog mog izdavača, i meni se on svideo. Ako niste u stanju da tako mladoj osobi na zanimljiv način objasnite komplikovane ideje, onda možda ni sami niste dobro razumeli te ideje. Knjiga je za mene bila test koji je trebalo da pokaže da li sam sam sposoban za tako nešto. Pripovedanje za decu i odraslima pruža mogućnost da se informišu o važnim temama.

Zemlje evrozone su nezadovoljne tempom sprovođenja reformi u Grčkoj. Nedavno su pretile da neće dati kredite. Kako biste objasnili svojoj kćerki to što se stanje u Grčkoj nije promenilo i pored tolikih kriznih samita?

To se jednom detetu može sasvim lako objasniti. Neko je bankrotirao, ali mi se pravimo da nije. I zato mu pozajmljujemo još više novca da bi otplatio stare dugove. Ako mu pri tome postavimo i uslove koji smanjuju njegovu platu, i osmogodišnje dete bi shvatilo da se to neće dobro završiti.

„Cipras neće uspeti“

Grčki premijer Aleksis Cipras je obećao da će sprovesti reforme koje su dogovorene programom pomoći. Šta očekujete narednih meseci i godina?

Cipras neće uspeti, i on to zna. Cipras je jasno rekao da je bio prinuđen da prihvati program iako ne veruje u njega. Sada imamo suludu situaciju u kojoj se moćnici u Evropi – pa i MMF, Evropska centralna banka i grčka vlada – ponašaju kao da sprovode program za koji znaju da ne može biti sproveden. Sa tom obmanom nisam želeo da nemam ništa - zato sam i podneo ostavku.

Vi i Cipras ste ranije zastupali ista gledišta. Ali, posle referenduma u julu, Cipras je napravio zaokret i prihvatio zahteve kreditora, a Vi ste podneli ostavku. Kako objašnjavate kćerki razočaranje koje ste tada osećali?

Ona bi ga razumela, jer moja ostavka je dovela do raskola među dobrim prijateljima. Ta odluka mi nije lako pala, baš kao ni Ciprasu. Nije lako priznati poraz. To je zaista bio tužan trenutak. Ali ne žalim zbog te odluke, jer nisam otišao u politiku da bih postao profesionalni političar, već da bih radio ono što smatram ispravnim. Kada je to postalo nemoguće, otišao sam.

U kakvom ste sada odosu sa Ciprasom?

Među nama nije pala nijedna ružna reč, nikad se nismo svađali. Čak i u noći kada sam podneo ostavku, sve se odvijalo drugarski. Imali smo različita mišljenja. Otada smo se nekoliko puta videli, ali nismo odistinski razgovarali. A i nema o mnogo čemu da se razgovara - on se obavezao da sprovede program koji ja smatram kobnim.

Možete li da razumete njegovu odluku?

Mogu da razumem intenzitet trenutka u kome je morao da donese odluku. Mogu da razumem koliko je premijeru teško kada mu banke zatvara jedna centralna banka koja hoće da ga baci na kolena. Mogu da razumem svu muku zbog te odluke u trenutku kada penzioneri pred bankama ne mogu da dođu do svog novca. Razumem da je to bila teška odluka. Ali ne delim njegovo mišljenje.

Koliko dugo će moći da se održi Ciprasova vlada?

To je zaista svejedno. U Grčkoj smo u proteklih pet godina imali tri vlade koje su učinile sve da bi sprovele program koji se ne može sprovesti. Sada i moje bivše kolege slede nerazumnu logiku proteklih pet godina, i rezultat će biti – isti.

Da li biste – gledano iz današnje perspektive – da je nešto trebalo da uradite drukčije?

Kada bih na to pitanje odgovorio „ne“, bio bih fanatičan i opasan ludak. Naravno da bih gledano iz današnje perspektive – mnogo toga bio uradio drukčije. Ali moj osnovni stav je bio ispravan - naime, da ne potpišem nikakav kreditni program kojim bi grčki narod prohvatio novu veliku sumu novca evropskih poreskih obveznika pre nego što se dugovi i privreda regulišu tako da Grčka opet postane platežno sposobna.

„Evropa mora da se promeni“

Vaša knjiga ima naslov „Time to Change“ – vreme za promene. Manifestacije na kojima ste u poslednje vreme nastupali kao govornik imali su slogane poput „Moguća je drukčija Evropa“. Kao ministru, nije Vam uspelo da donesete tu promenu, a od tog cilja je morao da odustane i Cipras. Na osnovu čega verujete da je promena još moguća?

Imali smo šansu i nismo je iskoristili na pravi način. Ali Evropa je veća od nas, od Ciprasa, mene, ili Grka. Evropa je ta koja mora da se promeni. Aktuelne institucije u Evropi i evrozoni su neodržive. Imamo zajedničku valutu bez zajedničke vlade, sa centralnom bankom kojoj nedostaje potpora federalne vlade. Imamo nacionalne vlade koje ne mogu računati na pomoć svojih centralnih banaka. To je užasna situacija. Odluke na evropskom nivou se donose samo u takozvanoj evrogrupi – a to je jedna, kako mi je već jasno stavljeno do znanja, informativna grupa koja se ne spominje čak ni u evropskim ugovorima. Potrebne su temeljne promene. Ako nam ne uspe da ovaj zaokret sprovedemo demokratski i dijalogom, do njega će ipak doći. Ali će to biti promena nagore.

Trenutno nema poštenog dijaloga o tim stvarima. Zbog toga imamo autoritarnu politiku sprovođenja pravila koja je realnost davno prevazišla. Rezultat je deflatorna Evropa, bolesnik svetske privrede, a to je loše i za Evropu i za svet.

Nemačka vlada je u pregovorima sa Grčkom zastupala tvrde pozicije. U aktuelnoj izbegličkoj krizi se ponaša velikodušno i zato verovatno neće imati izbalansiran budžet. Kako videte aktuelnu nemačku politiku prema izbeglicama?

Kao Evropljanin sam ponosan na kancelarku Merkel, jer u pitanju izbeglica pokazuje čvrst karakter. To pokazuje i koliko je neopravdana kritika prema kojoj Nemačka stvara mnoge probleme u Evropi - to mišljenje je rasprostranjeno ne samo u Grčkoj, već i u Španiji, Francuskoj i Italiji. Ponašanje kancelarke Merkel je dobar znak za budućnost Evrope. Ako na naša vrata kucaju ljudi koji su gladni, na koje se pucalo, ljudi koji su povređeni, onda imamo moralnu obavezu – smatram da kancelarka to razume – da im otvorimo vrata, bez obzira koliko to košta. Tako jačamo naš humanizam kao Evropljani.

Trenutno mnogo putujete i u čitavoj Evropi držite predavanja i govore. Hoćete li se jednog dana kandidovati za neku političku funkciju?

Samo ako bude postojala mogućnost da time nešto promenim. Evropa je trenutno konstruisana tako da ni vlade nemaju moć Potrebna nam je debata o tome šta kao Evropljani hoćemo. Želim da oživim tu debatu i da u njoj učestvujem.

Janis Varufakis je od 25. januara do 6. jula 2015. bio ministar finansija Grčke a do 20. septembra 2015. i poslanik Sirize u grčkom parlamentu. Njegova knjiga „Time to Change“, u Srbiji objavljena pod naslovom „Ovaj svet može biti bolji“, sada se pojavila i u Nemačkoj.