U pažljivo planiranom iznenadnom napadu na 20 lokacija u južnom Izraelu 7. oktobra, pripadnici islamističkog, militantnog, palestinskog Hamasa - koji EU, SAD, Nemačka i neke druge zemlje klasifikuju kao terorističku organizaciju - ubili su u oko 1.200 ljudi. Više stotina ljudi je povređeno, oko 300 oteto i prebačeno u Pojas Gaze. I dalje se veruje da Hamas tamo drži više od 130 tada otetih ljudi.

Još tokom te subote 7. oktobra, posebno očigledno je bilo ciljano nasilje nad ženama: Na društvenim mrežama već tog jutra kružile su slike kidnapovanih žena, neke skoro nage, sa očiglednim povredama i krvarenjem. Slike su pratili i prate izveštaji o silovanju i ciljanom sakaćenju genitalija. Ne retko, teroristi su sve to činili pred očima dece.

Ubrzo nakon tog varvarskog terora, advokatkinja Kohaf Elkajam Levi je osnovala „Građansku komisiju za 7. oktobar: Hamas protiv žena i dece” (Civil Commission on Oct. 7th by Hamas against Women and Children).

Prema rečima Levi, ova komisija nezavisno od vlade ima za cilj da obezbedi detaljne i obimne dokaze za planski napad nadecu i žene, kao i ženska tela.

Scene užasa

Predstavnici komisije predstavili su svoj rad novinarima u Berlinu, u prostorijama Američkog jevrejskog komiteta, gde su pokazani i kratki video odlomci koje svedoče o užasu.

Mogli su da vide i čuju kako jedna preživela opisuje strahote koje je videla: kako su jednu ženu prvo silovali - nekoliko terorista Hamasa - poslednji ju je ubio hicem u glavu dok ju je silovao - a zatim su joj odsečene grudi.

Radnik izraelske spasilačke službe Zaka, govorio je kako su na mestu zločina nalazili ženske leševe osakećenih genitalija.

Osumnjičeni terorista koji na saslušanju priznaje da im je pre napada naređeno da siluju žene.

Mediji u SAD citiraju neke protokole saslušanja prema kojima su teroristi prethodno posebno naučili da na hebrejskom svojim žrtvama naređuju da skinu pantalone…

Hamas je negirao da su njegovi borci počinili seksualno nasilje nad ženama.

Seksualno nasilje kao oružje

U Berlinu je bila prisutna i Mirit Ben Mejer, bivša državna tužiteljka Izraela i sadašnja glavna inspektorka izraelske policije:

„Navikla sam da tražim i pregledam dokaze o zločinima. Ali, istraga ovih zločina je drugačija. Nečeg takvog nije bilo u Izraelu”.

Elkajam Levi kaže da su to nesumnjivo „zločini protiv čovečnosti", i da je seksualno nasilje namerno korišćeno kao oružje. Ciljane napade na ovu grupu žrtava - žene i decu - komisija takođe vidi kao pokušaj da se uništi budućnost Izraela

Ben Mejer kaže da je važan još jedan aspekt ovog terora: Za neke od Izraelaca u naseljima duž „takozvane granice" sa pojasom Gaze, tamošnji Palestinci bili su „dobri prijatelji" koji su za njih radili, koje su vozili svojim automobilima, za koje su organizovali medicinsku pomoć.

U pripremi terora 7. oktobra verovatno su učestvovali i takvi ljudi, jer: teroristi Hamasa su „tačno znali šta im je posao i u koje kuće moraju da uđu".

Kasna reakcija UN

Prošlo je neko vreme pre nego što je komisija posebno kontaktirala ambasadore većih zemalja u Izraelu i na međunarodnom nivo ukazala na ciljane zločine nad ženama. Iz frustracije i očaja.

Jer, žale se na dugo ćutanje zvaničnika UN, posebno odobra UN za borbu protiv diskriminacije žena. Rano su dobili dokaze – i nisu reagovali. Oglasili su nedavno i pitali zvanične predstavnike da li su dokazi o zločinima nad ženama obezbeđeni uobičajenim sredstvima koja se koriste u istragama silovanja.

Ogranak UN Women Nemačke reagovao je tek 29. novembra: „Čvrsto stojimo na strani ljudi pogođenih Hamasovim nasiljem, posebno žena i devojčica. Žao nam je što to nismo odmah jasnije saopštili."

No, Elkajam Levi opisuje svoj susret sa Ketrin Alis Mekinon (77), jednom od najznačajnijih feministkinja svoje generacije u SAD. Verovala je izjavama svedoka i to ju je sve potreslo. „Nismo sami", rekla je Elkajam Levi. „Sada ima organizacije širom sveta koje stoje uz nas."

Prikupljanje dokaza je primarno

Na koji način će se ovi specifični zločini nad ženama pravno obraditi, sada nije u prvom planu - prvo žele da obezbede što više dokaza.

Advokatkinja Miki Rojtman kaže da je do sada obezbeđeno oko 1.500 izjava svedoka. Na internetu postoji mnoštvo video zapisa o samim zločinima i danima nakon njih.

Radi se preživljenom, o slikama koje se nikada ne zaborave, koje mogu da slome ljude. Rojtman kaže da ima žena koje su pretrpele grozote - preživele i onda pokušale da se ubiju.

Ona navodi i sudbinu osmogodišnjeg dečaka koji je bio svedok zlostavljanja i ubistva svoje majke – i sada mora da živi sa tim. Masakr 7. oktobra mogao bi da traumatizuje izraelsko društvo generacijama.

Ovaj tekst je izvorno objavljen na nemačkom jeziku.