Portugalija koju je ove nedelje posetila nemačka kancelarka Angela Merkel, razlikuje se od one iz 2012. kada je prethodni put, usred krize, bila u toj zemlji: stopa nezaposlenosti pala je na 7,4 odsto, većina novca koji je Portugalija dobila od Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda vraćen je i pre roka, a državni dug se drži na propisanoj granici od tri odsto.

Umesto protesta nezadovoljnih građana, Angelu Merkel je dočekao samouvereni socijaldemokratski premijer koji je u svojoj zemlji napravio malo čudo. Antonio Košta uspeo je da uz pomoć malih ustupaka navede birače da prihvate njegovi politiku štednje, protiv koje su prethodno bučno protestovali. Njegovu manjinsku vladu podržavaju čak dve stranke levice.

„Portugalija je pokazala Evropi da postoji i drugi put“, ponosno kaže poslanik socijalista u portugalskom parlamentu Žoao Galamba. „Prekidom politike oštrih rezova izveli smo zemlju na pravi put. Ljudima ide bolje.“

Na prvi pogled zaista deluje tako: nakon mnogo godina ponovo se zapošljava u javnim službama, u preduzećima se daju i male povišice. Ukidaju se vanredni porezi uvedeni zbog krize, minimalna plata je povećana na 580 evra (za 23 evra). I penzioneri će dobiti veće penzije, šest do deset evra mesečno.

„Nije još sve kako treba“, kaže Galamba, ali su Portugalci „povratili nadu i samopouzdanje“.

A ako kamate počnu da rastu?

Međutim, ako se situacija sagleda malo bolje, može se videti da „portugalsko čudo“ nije baš tako savršeno. Ekonomista Žoao Duke smatra da taj dobar rezultat u velikoj meri puka sreća: svetska konjunktura je dobra, a tu je i beskamatan novac koji pozajmljuje Evropska centralna banka. Povrh svega, turisti posećuju Portugaliju kao nikada do sada. „Pod takvim okolnostima lako je smanjiti deficit, ali mi se i dalje svakog meseca zadužujemo. I iako se procenat tog zaduživanja zbog privrednog rasta smanjio, taj novac će ipak morati jednog dana da se vrati. A ako kamate ponovo počnu da rastu, imaćemo ozbiljan problem.“

Državni dug je pao sa više od 130 odsto na 125,7 procenata BDP – ali u suštini dobrim delom zato što je sam BDP porastao, a ne zato što su dugovi vraćeni. A i tako je to jedan od najviših dugova u Evropi i on – iskazan u evrima, a ne u procentima – stalno raste. Dakle, čak i kada je reč o državnim finansijama, stanje nije idealno.

Veće plate, manje novca

Slično je i kod običnih građana: „Vlada najviše polaže na prihode od potrošnje“, kritikuje ekonomista Duke. Ono novca što Portugalcima pretekne zbog ukidanja vanrednih poreza, država uzima indirektnim porezima. Benzin i električna energija su poskupeli, porez na dodatu vrednost je, samo uz retke izuzetke – 23 odsto. „Imam veću platu, ali na kraju meseca mi je novčanik ipak prazan“, žali nam se jedan čovek na benzinskoj pumpi. To nije nikakvo čudo uz prosečnu platu koja je u Portugaliji još uvek manja ispod 1.000 evra, daleko ispod proseka Evropske unije.

Povrh toga, sve je manje ljudi koji imaju stalno i sigurno radno mesto. Mnogi su primorani da rade kao prividni samostalni preduzetnici ili imaju vremenski ograničene ugovore zato što novi zakoni idu na ruku poslodavcima i firmama. Stranke levice koje podržavaju Koštinu vladu to žele da promene: „Čvrsto sam uveren da za ono malo poboljšanja kada je reč o socijalnoj sigurnosti možemo da zahvalimo komunistima i strankama levog bloka“, kaže Žoze Marija Kastro Kaladas iz Centra za socijalne studije Univerziteta Koimbra.

Ali šta ako levica bude tražila previše? Premijer Košta već je pokazao da može i bez njih: u nekim slučajevima bez problema se okretao opozicionoj desničarskoj partiji PSD.

Novo samopouzdanje

Čak i rekordna zarada od turizma zapravo može da bude mač sa dve oštrice: ona stvara radna mesta, ali to su pre svega poslovi za nekvalifikovane i loše plaćene sezonske radnike. Povrh svega, mnogi Portugalci teško sastavljaju kraj s krajem baš zbog toga što žive u skupim turistički atraktivnim regionima. Teško uspevaju da plate stanarine, a i stanovi se sve više pretvaraju u apartmane za turiste. Sve postaje skuplje i – birači su nezadovoljni.

To pokazuju i istraživanja javnog mnjenja: socijalisti su doduše još uvek na čelu sa skoro 38 odsto podrške, ali samo u poslednjih godinu dana izgubili su gotovo 20 procenata. Ti glasovi uglavnom su se prelili liberalno-desnoj Socijaldemokratskoj partiji (PSD) koja sada ima oko 28 odsto podrške. Sledeće, 2019. godine bira se novi parlament. Do tada još mnogo toga može da se promeni.

Ono što se sigurno neće promeniti jeste novo samopouzdanje Portugalaca. Oni sebe više ne doživljavaju kao zaostali deo Evrope, već kao ozbiljnog partnera. Ponosni su na svog zemljaka, ministra finansija Maria Kentena koji je imenovan za predsedavajućeg Evrogrupe skupine. Pa i onaj čovek s benzinske pumpe koji se žalio na malu platu, na kraju ipak kaže: „Opet smo neko i nešto u Evropi“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android